Свака жена има 10 мушкараца против себе

Ситуација би од наредних избора могла бити још лошија по жене, ако прође спорни амандман.

Босна и Херцеговина 03.03.2016 | 14:25

Иако жене чине 52 посто становништва у Босни и Херцеговини, доминација мушкараца у политичком животу и на свим нивоима власти више је него евидентна. Иако бројније, жене у законодавној власти учествују са око 20 одсто и то на свим нивоима у БиХ, док је њихов број у извршним тијелима занемарљив.

Ситуација би од наредних избора могла бити још лошија по жене, уколико буде прихваћено слабљење "родних квота" тј. законске обавезе да се кандидати и кандидаткиње морају равноправно редати на изборне листе. Наиме, на посљедњем састанку Интересорне групе која посљедњих мјесеци ради на измјени Изборног закона БиХ, предложено је укидање обавезних позиција за жене на кандидатским листама, што је изазвало негодовање како невладиних организација, тако и бх. политичарки.

Иза овога приједлога, који пријети да изгура жене са политичке сцене, не стоји нико други, него жена. И то Борјана Кришто потпредсједница ХДЗ-а БиХ, једне од странака са највише родне равноправности, што се види и из саме чињенице да је на позицији потпредсједнице странке жена.

Кришто каже да је овај приједлог дала јер лично сматра да ново законско рјешење не би утицало на ионако мали проценат жена у бх. политичком животу. Свој став брани и тврдњом да ниједан демократски систем не познаје заступљеност по позицијама. Према њеним ријечима, жене у политици требају бити зато што су вриједне, одговорне, спремне радити, а не зато да буду нека квота, што њу лично вријеђа.

“Систем квота и позиција смо већ имали, али код овог система отворених листа, он није давао очекиване ефекте јер су клубови од пет посланика гдје би требале бити најмање двије жене то игнорисали и на крају нису имали ни једну жену у клубу посланика на директним изборима”, казала је Кришто. Додала је да јој није јасно зашто нема жена у политици, ако чине више од 50 одсто популације у БиХ, те да проблем лежи у самим женама или политичким опцијама, а никако у квотама и позицијама.

Ипак Саша Гаврић, директор Сарајевског отвореног центра, сматра да је ријеч о законском рјешењу које иде на штету жена. Објашњава да предложене измјене омогућавају сачињавање кандидатске листе од 20 особа, од којих ће првих 12 бити мушкарци, а посљедњих осам жене, што представља корак уназад, у односу на досадашње рјешење које је предвиђало обавезно редање кандидаткиња у прва три, пет и осам мјеста.

“Жене су и по постојећој регулацији тешко биле изабране. Тако данас у Кантону Сарајево имамо једну политичку странку која има 10 мјеста у скупштини и свих десет су добили мушкарци. Зар би таква политичка странка уопште ставила жене на неколико првих мјеста?”, каже Гаврић. Додаје и да се политичка партиципација жена у протеклих 20 година значајно побољшала. Од три посто на изборима 1996. године, данас жене узимају удио у власти од преко 20 одсто. Велики допринос оваквим промјенама, каже Гаврић, дале су "родне квоте" тј. законска обавеза да се кандидати и кандидаткиње морају равноправно редати на изборне листе.

“Убијеђен сам да није било родних квота за изборне листе да жене данас не би никада биле овако присутне на политичкој сцени. Ипак, патријархалне вриједности су и даље изразито јаке и одређују позицију жене у нашем друштву. Док је политика "мушка ствар", од жена се и даље очекује да преузимају бригу за породицу”, каже за "Буку" Гаврић.

И Александра Пандуревић, посланик СДС у Парламенту БиХ, сматра да досадашње законско рјешење не треба дирати, јер, како каже, нама требају квоте за све, а посебно квоте које ће загарантовати улазак одређеног броја жена у како законодавну, тако и извршну власт. Избори су, истиче, одавно постали ствар инжињеринга, а инжињеринг је у рукама мушкараца у свим политичким партијама у БиХ.

„Жене су заинтересоване за политички ангажман, али када имате 10 мушкараца против себе који вам праве инжињеринг, како ћете се изборити? Жене се једноставно повуку и не воде унапријед изгубљене битке. Стога мислим да се треба водити нека врста позитивне дискриминације, која ће омугућити веће учешће жена и у извршној и законодавној власти на свим нивоима“, истиче за Буку Пандуревић.

Душанка Мајкић, посланик у Парламенту БиХ, такође је мишљења да родну квоту никако не треба дирати, јер би тек онда број жена на изборним листама био занемарљив. Евидентно је, каже Мајкић, да и поред постојања квота и позиција на листама, нема довољан број жена на свим нивоима власти, тако да би ситуација сигурно била још лошија уколико би се овдје нешто мијењало. Додаје и да се у начелу слаже са противницима родних квота који сматрају да жене требају бити изабране на основу својих способности, а не да би негдје биле квота, али да ова тврдња вриједи само за демократска друштва, какво наша земља није.

„Немамо ми још увијек ни демократске политичке партије, немамо ни демократско друштво, па у складу са тим још увијек морамо прибјегавати недемократском принципу као што је проценат или квота“, сматра Мајкић.

Нерина Чевра, директорица Wестминстер фондације за демократију у БиХ, указује на још један проблем који би настао укидањем позиција на изборним листама, а то је перцепција народа о важности равноправне заступљености оба пола како на изборним листама, тако на крају и у свим органима власти.

„Квоте и позиције на листама нам требају, како због перцепције јавности, тако и због, иако скромних, ипак одређених помака на терену. На изборима 2014. године, у три парламента, два ентитетска и државном, 40 посто свих мандата које су добиле жене, добиле су захваљујући компензацијским листама или уступањем мандата. То нам говори да те алтернативне мјере, које су афирмативне за равноправност свих, помажу женама да повећају своју представљеност у механизмима власти“, објашњава Чевра.

Подсјетимо, женска квота је у БиХ први пут уведена након локалних избора 1997. године од стране ОСЦЕ-ове Привремене изборне комисије, што је значило да свака политичка партија мора на изборне листе ставити најмање три жене и то међу првих десет кандидата. Након избора 2010. године, када су жене чиниле 39,39 посто кандидаткиња на изборним листама, Изборним законом је три године касније подигнута квота за учешће на 40 посто.

И док чекамо посљедњу сједницу Интерресорне групе, која треба да буде одржана ових дана, након чега ће измјене Изборног закона бити упућене у парламентарну процедуру, можемо се само надати да ово законско рјешење неће бити усвојено.

Наиме, свима је јасно да је бх. друштво у великој мјери патријархално и конзервативно, те да још увијек вриједи мишљење да је жени мјесто у кући, а не у политици и јавној сфери. Стога би евентуално слабљене родних квота за изборне листе довело у питање не само једнаке могућности учешћа жена и мушкараца у политичком животу, већ и умањило вриједност свих досадашњих напора за успостављањем родне равнотеже у процесима политичког одлучивања.

(Бука)