Готов шецер без царине, а сиров 10%?!

Будући да се већ дуже вријеме у јавност пласирају нетачне и злонамјерне информације везане за чланицу СТУДЕН Холдинга, Рафинерију шећера СТУДЕН-АГРАНА из Брчког, сматрамо да је неопходно да упознамо јавност са сљедећим чињеницама.

Република Српска 03.03.2016 | 11:02

СТУДЕН-АГРАНА Рафинерија шећера директно и индиректно запошљава стотине радника, добављача, аутопревозника, Жељезнице Федерације БиХ, Жељезнице Републике Српске, те Луке Плоче и као велики извозник значајно доприноси балансирању трговинског дебаланса Босне и Херцеговине.

Кроз греенфилд инвестицију у Рафинерију шећера која је технолошки најсавременија творница је уложено више од 100 милона КМ и тиме је БиХ постала значајан регионални играч у производњи шећера. У свијету се далеко више шећера производи рафинацијом из сировог тршћаног шећера, него директном производњом из шећерне репе.

У БиХ постоји апсурдна спољнотрговинска политика да се на сировину, у овом случају сирови шећер, плаћа царина од 10%, а на финални производ, рафинисани бијели шећер се није плаћала, а и данас се не плаћа царина уколико је произведен нпр. у Хрватској или Србији. То значи да ако не постоји квота за бесцарински увоз сировог шећера, држава БиХ и буџет неће добити нити једну конвертибилну марку више него сада, јер ће се босанскохерцеговачко тржиште снабдијевати превасходно из земаља које имају вишкове, а немају царину на испоруку шећара у БиХ. Тиме би се и у овом, врло битном сегменту прехрамбене индустрије Босна и Херцеговина довела у колонијални положај.

Институт бесцаринских увозних квота са намјером стварања или одржавања производне дјелатности постоји у свим правним системима у ЕУ, регији, а и шире, наводи се у саопштењу Рафинеријw шећера СТУДЕН-АГРАНА.

У Босни и Херцеговини основ се огледа у доношењу Закона о царинским тарифама у Парламентарној скупштини БиХ, који је морао проћи вишеструку провјеру надлежних комисија и бити потврђен и у Вијећу Народа и у Представничком вијећу Парламентарне скупштине, као и у одобреним тарифним квотама у Царинској тарифи БИХ, коју усваја Савјет Министара БиХ.

Према томе, нити једна особа у овој земљи нема моћ да донесе такву Одлуку самостално, већ је потребна већина која подразумијева одређени број гласова из сваког конститутивног народа, односно чланова који долазе из великог броја странака, кроз јасно и строго утврђену процедуру доношења, како би се такав правни акт усвојио.

Системски утемљен правни оквир, а не самовоља било којег појединца, ствара основу за бесцаринску увозну квоту за сирови шећер, а све у најбољој намјери да се заштити и оснажи домаћа производња, са јасном задаћом да се онемогући додатно колонијално искориштавање Босне и Херцеговине. Такво поступање је без посљедица по буџет, будући да се буџет не може пунити царином на рафинисани шећер, јер је извјесно да би се увозио из земаља за чији увоз је царинска стопа 0%.

Ове основне економске чињенице нису или не желе бити схваћене од стране одређених појединаца и лобија, те се пласирањем непотпуних и нетачних информација у јавности покушава уништити СТУДЕН-АГРАНА као значајан привредни субјект наше државе, наводи се у саопштењу Рафинерије шећера СТУДЕН-АГРАНА.

Саопстење