Потребни: Фирме у БиХ вапе за занатлијама

Пошто је добар дио свршених студената схватио да муком стечену диплому може да окачи о клин, вријеме је да они који тек треба да одлуче чиме ће се бавити размисле да ли је четворогодишња средња школа, а потом и факултет, рационална одлука.

Босна и Херцеговина 03.03.2016 | 08:35

Занатлије тврде да није. Док основци завршних разреда увелико размишљају о врсти даље едукације, наши саговорници упозоравају да је тржиште презасићено високообразованим кадром, али да рјешење, ипак, постоји.

Фирме вапе за занатлијама бројних профила, а притом је квалитетном мајстору на располагању и могућност самозапошљавања, што у неким случајевима, ако је ријеч о врсном стручњаку, доноси веома добру зараду.

"Прошла година је прва година у којој се више занатских радњи у Републици Српској пријавило него што их се одјавило, што довољно говори. Дијете неће погријешити ако упише било који занат јер код нас су сви дефицитарни", поручује Јован Братић, директор Занатско-предузетничке коморе Српске.

Упитан да наброји неке од заната који код нас имају перспективу, он је, између осталих, потврдио да су дефицитарна занимања молер, тесар, зидар, керамичар, аутолимар, аутомеханичар, аутодијагностичар и слично.

И Еди Ханеш, директор бањалучке Пољопривредне школе, има корисне приједлоге за будуће средњошколце, али и увјерење да ће, ако га послушају, лако доћи до радне књижице.

Приједлози за будуће средњошколце "Наши месари, кад заврше школовање, у 98 одсто случајева по добијању дипломе почињу да раде. Пекари, исто тако", навео је Ханеш.

Велики дио месара и пекара, али и оних који се у бањалучкој Пољопривредној школи опредијеле и одшколују за занимање цвјећар-вртлар, оду у државе Европске уније и тамо нађу посао. "Поготово одлазе у Словенију. То је тржиште. Иду тамо гдје им је боље", навео је Ханеш.

Да би млади заиста требало да размисле и о школовању за неки од заната увјерава и Алија Ремзо Бакшић, доскорашњи директор Асоцијације послодаваца БиХ, одличан познавалац прилика на тржишту.

Он истиче да нам стари занати, попут обућарског, више и нису потребни. Међутим, постоје и оне занатлије које јесу, нпр. вариоци, аутомеханичари и слично. "Аутомеханичаре нећете наћи на бироу", појаснио је Бакшић.

Направити образовну стратегију По његовим ријечима, потребно је да се и у БиХ, баш као и у европским развијеним економијама, држава опредијели да школује кадрове за које има посла и за које је лако реализовати самозапошљавање.

"Јер аустријска образовна стратегија је таква да се двије трећине ученика уписују у средње стручне школе. Сви они заврше нека техничка или занатска занимања. То је оно што би и нама требало јер би се створиле могућности и за покретање властитих малих бизниса", закључио је Бакшић.

(Независне новине)