За десет хектара је потребно 10.000 КМ!

Ратари рачунају трошкове и спремају се за пролећну сетву, из Владе обећали уплату подстицаја. Сељаци упозоравају да ће, ако држава не помогне, све више њива бити под коровом.

Република Српска 03.03.2016 | 07:30

Ратари у Српској увелико су почели припреме за пролећну сетву. Механизација је спремна за улазак у њиве, али скуп репроматеријал и недостатак новца, уз кашњење подстицаја, и даље су највећи проблеми за већину пољопривредника.

Планирано је да у Српској буде засејано 152.000 хектара, а под кукурузом, као најзначајнијом културом, наћи ће се око 142.000 хектара, што је за 15 одсто више него лани.

Ратари у сетву улазе са обећањем ресорног министра Стеве Мирјанића да ће Влада испунити обећање о исплати подстицаја за ову годину у износу од 60 милиона КМ. Министар је казао да ће у току ове седмице бити исплаћено пет милиона марака подстицаја, а до краја априла сва дуговања за прошле године.

Министарство и ове године наставља подршку пољопривредним произвођачима у виду регресираног дизел горива за пролећне и јесење радове. Ратари ће по хектару добити 100 литара горива, а укупно ће бити подељено до 11 милиона литара, за шта ће бити издвојено око шест милиона КМ.

Обезбеђен је и новац за благовремену исплату подстицаја за меркантилну пшеницу, за род ове године, у износу од 250 марака по хектару.

"Цена сетве кукуруза износи око 1.740 КМ по хектару и нижа је за око девет одсто у односу на прошлу годину, а цена сетве зоби износи око 1.150 КМ по хектару што је незнатно ниже у односу на прошлу годину, за око два одсто. У процену трошкова сетве су урачунати трошкови обраде земљишта, ђубрење, заштита и цене семена" - речено је јуче "Новостима" у Служби за односе за јавношћу Министарства поропривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске.

Процена је да се у 2016. години може очекивати просечан принос кукуруза од пет тона по хектару.

Љубо Малетић, председник Удружења ратара Семберије, каже, за "Новости", да је већина ратара, пре свега због финансијских проблема, у тешкој ситуацији пред почетак сетве.

"Свесни смо тешке финансијске ситуације у држави, али улагања у пољопривреду би морала да буду на првом месту. Неопходно је обезбедити редовност исплате подстицаја, јер сељаку је за сетву десетак хектара потребно и до 10.000 марака у старту, што је за многе велика цифра", рекао је Малетић.

Он упозорава надлежне да ће, ако се не обезбеди редовност исплате подстицаја, Република Српска из године у годину имати све више њива под коровом.

"Људи су приморани да позајмљују новац за сетву или да дижу кредите по неповољним каматним стопама. Поред кукуруза, у пролећној сетви заступљена је и зоб, која ће бити засејана на око 3.000 и индустријско биље на 7.155 хектара".

 КРЕДИТИ

У Министарству кажу да су, у циљу подршке увезивању примарне производње и прехрамбене индустрије, обезбеђени наменски кредити и зајмови ИРБ Републике Српске за уговарање, производњу и откуп домаћих пољопривредних производа, за шта је расположиво 25 милиона КМ.

(Вечерње новости)