У кућу страве нико није ушао пуних 20 година

Обдукциони налаз тела супружника Душана (80) и Милице (84) Бабић и њиховог сина Драгана (61), пронађених у кући у Сурчину, показао је да су преминули ненасилном смрћу.

Србија 01.03.2016 | 07:50
У кућу страве нико није ушао пуних 20 година

Под којим околностима је трочлана породица преминула утврдиће истрага, али не одбацује се ни могућност да су умрли од глади. Син је, како кажу комшије, био психички болестан, Душан и Милица су се слабо кретали, па претпостављају да није имао ко да им набави храну. Комшије кажу да у њихову кућу 20 година нико није ушао.

Није искључено да је син први умро, а да двоје супружника који су били скоро непокретни није имао ко да нахрани.

"Живели су тешко, од социјалне помоћи коју је добијао син Драган који је оболео пре 20 година. Био је агресиван, према њима посебно. Стално су се свађали, причало се да их је једном и давио. Ретко је излазио напоље, већи део дана је проводио у соби на спрату. Памтим да је једном, чак и на комшију насрнуо ножем без икаквог разлога. Последњи пут смо чули вику из њихове куће 11. јануара", прича за “Блиц” њихов први комшија Д. К.

Комшије сведоче да су Бабићи били повучени и да нису имали добар однос са многима из улице.

"Да су са било ким имали нормалну комуникацију, сигурно би се нашао неко да им помогне, и да провери шта је са њима када их већ нисмо виђали у последње време. Били су задрти људи, којима су често сметала деца док се играју на улици, чак је Душан неколико пута и бушио лопте дечацима који су играли фудбал. Често су звали полицију да се жале на децу, на лавеж паса, све им је сметало", прича један комшија.

Чињеница да код њих нико од комшија није одлазио у посету говори о томе каквим су животом живели Бабићи. Лети су често седели на тераси испред куће, а Душан је бициклом ишао до продавнице.

"Нико никада није ушао у њихову кућу. Једном је, пре једно 20 година, момак из улице који је тада био дете, зазвонио на врата, и када му је Душан отворио, провукао се поред њега, протрчао кроз кућу и изашао напоље. То је била дечја шала, јер су се они бунили и стално викали на децу, па су се клинци 'осветили' на тај начин”, прича комшија, а на њега се надовезује други Сурчинац који наводи да су се “грејали на дрва, а да нису имали ни за шибице”.

Нису хтели ништа да раде

"Знала је Милица да дође код мене и да потражи храну. Увек бих јој дала. Тешка је њихова мука била. Син болестан, они без пара. Док је могао, Душан је радио као зидар, чак су кратко он и Милица били и у Немачкој, где је он зарадио за кућу у којој су живели. Ретко са ким су разговарали. Милица је била домаћица, имали су и земље иза куће, али се никад нису бавили пољопривредом, ни за своје потребе", рекла је комшиница Мирослава Томић.

(Блиц)

Коментари / 2

Оставите коментар
Name

марко самардзиц

01.03.2016 07:03

Какве смо то комсије постали куку нама!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

ОДГОВОРИТЕ
Name

оо

01.03.2016 07:05

Тужно .

ОДГОВОРИТЕ