U kuću strave niko nije ušao punih 20 godina

Obdukcioni nalaz tela supružnika Dušana (80) i Milice (84) Babić i njihovog sina Dragana (61), pronađenih u kući u Surčinu, pokazao je da su preminuli nenasilnom smrću.

Srbija 01.03.2016 | 07:50
U kuću strave niko nije ušao punih 20 godina

Pod kojim okolnostima je tročlana porodica preminula utvrdiće istraga, ali ne odbacuje se ni mogućnost da su umrli od gladi. Sin je, kako kažu komšije, bio psihički bolestan, Dušan i Milica su se slabo kretali, pa pretpostavljaju da nije imao ko da im nabavi hranu. Komšije kažu da u njihovu kuću 20 godina niko nije ušao.

Nije isključeno da je sin prvi umro, a da dvoje supružnika koji su bili skoro nepokretni nije imao ko da nahrani.

"Živeli su teško, od socijalne pomoći koju je dobijao sin Dragan koji je oboleo pre 20 godina. Bio je agresivan, prema njima posebno. Stalno su se svađali, pričalo se da ih je jednom i davio. Retko je izlazio napolje, veći deo dana je provodio u sobi na spratu. Pamtim da je jednom, čak i na komšiju nasrnuo nožem bez ikakvog razloga. Poslednji put smo čuli viku iz njihove kuće 11. januara", priča za “Blic” njihov prvi komšija D. K.

Komšije svedoče da su Babići bili povučeni i da nisu imali dobar odnos sa mnogima iz ulice.

"Da su sa bilo kim imali normalnu komunikaciju, sigurno bi se našao neko da im pomogne, i da proveri šta je sa njima kada ih već nismo viđali u poslednje vreme. Bili su zadrti ljudi, kojima su često smetala deca dok se igraju na ulici, čak je Dušan nekoliko puta i bušio lopte dečacima koji su igrali fudbal. Često su zvali policiju da se žale na decu, na lavež pasa, sve im je smetalo", priča jedan komšija.

Činjenica da kod njih niko od komšija nije odlazio u posetu govori o tome kakvim su životom živeli Babići. Leti su često sedeli na terasi ispred kuće, a Dušan je biciklom išao do prodavnice.

"Niko nikada nije ušao u njihovu kuću. Jednom je, pre jedno 20 godina, momak iz ulice koji je tada bio dete, zazvonio na vrata, i kada mu je Dušan otvorio, provukao se pored njega, protrčao kroz kuću i izašao napolje. To je bila dečja šala, jer su se oni bunili i stalno vikali na decu, pa su se klinci 'osvetili' na taj način”, priča komšija, a na njega se nadovezuje drugi Surčinac koji navodi da su se “grejali na drva, a da nisu imali ni za šibice”.

Nisu hteli ništa da rade

"Znala je Milica da dođe kod mene i da potraži hranu. Uvek bih joj dala. Teška je njihova muka bila. Sin bolestan, oni bez para. Dok je mogao, Dušan je radio kao zidar, čak su kratko on i Milica bili i u Nemačkoj, gde je on zaradio za kuću u kojoj su živeli. Retko sa kim su razgovarali. Milica je bila domaćica, imali su i zemlje iza kuće, ali se nikad nisu bavili poljoprivredom, ni za svoje potrebe", rekla je komšinica Miroslava Tomić.

(Blic)

Komentari / 2

Ostavite komentar
Name

marko samardzic

01.03.2016 08:03

Kakve smo to komsije postali kuku nama!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

ODGOVORITE
Name

oo

01.03.2016 08:05

Tužno .

ODGOVORITE