Министар пољопривреде тражи ново радно мјесто у Додиковом селу

Времешни министар (напунио 70 година), који је већ одавно требало да ужива у пензионерским данима, потрудио се да након одласка из Владе себи обезбиједи нови уносан посао.

Стево Мирјанић, министар пољопривреде Републике Српске, полако пакује кофере и одлази из Владе Републике Српске, након што је много пута доказао да није достојан да води тај ресор.

Пољопривреда Српске никада није била у горем стању, а Мирјанић није испунио обећања ратарима, сточарима, мљекарима и осталим пољопривредницима да ће до краја фебруара бити исплаћени подстицаји из прошле године.

Пољопривредницима се дугује 35 милиона марака, а исплаћено је свега пет. Министар је јавно признао да новца нема и да пољопривредници, за сада, не очекују никакве уплате.

Зато се времешни министар (напунио 70 година), који је већ одавно требало да ужива у пензионерским данима, потрудио да након одласка из Владе себи обезбиједи нови уносан посао.

Влада РС је одлучила да Мирјанићу поклони управљање Експериментално-едукативним центром за развој аграрног сектора, гдје ће моћи да настави са својим експериментима у пољопривреди, која је за вријеме његовог мандата завијена у црно.

Влада Републике Српске је у августу 2015. године, донијела Одлуку о формирању Експериментално-едукативног центра за развој аграрног сектора и додјели пољопривредног земљишта у својини Републике Српске, неопходног за његов рад. Иницијативу за оснивање поднио је Пољопривредни факултет у Бањалуци, чији је декан Никола Мићић.

Министарство пољопривреде одобрило је ову иницијативу и ускоро ће на економији бившег ПД „Младен Стојановић“ у Александровцу, општина Лакташи, да никне нови центар који ће да служи за примјену најновијих научних и техничких достигнућа из области пољопривреде и обуку студената и фармера.

Све је ишло као по лоју, док се у цијелу причу није умјешао предсједник Српске Милорад Додик и наложио Влади да промијени концесионе услове одобрене још 2008. године бањалучком Пољопривредном факултету.

Додик је наредио да се од 50 хектара, који су додијељени Пољопривредном факултету за Експериментално-едукативни центар, одузме 10 хектара и да се они уступе Агроиндустријској зони у Александровцу.

Ријеч је о послу, о којем је Додик почео да преговара са Италијанима још у марту 2014. године, а од чије реализације није било ништа.

Додик је тада боравио у Милану и договарао сарадњу са Италијанима која би омогућила да се воће и поврће из Републике Српске извози у ту земљу.

У априлу 2014. године потписан је и Меморандум о сарадњи између Министарства трговине и туризма Републике Српске и италијанске компаније ЦГЕ Енгинееринг, којим је било предвиђена изградње Агро-прехрамбеног Центра у Александровцу код Лакташа. Тачније, у Додиковом селу.

Функционисање овог Центра подразумијевало би интеграцију комплетног ланца активности од производње до снабдијевања купаца на велико, а велики дио роба би ишао у извоз.

Италијанска фирма, према Меморандуму, требало је да буде координатор свих активности на припремним радњама, на пројектовању и на изградњи Агро-Прехрамбеног Центра у Републици Српској, а било је предвиђено да у року од шест мјесеци представи модалитете и изворе финансирања Центра.

Министарство трговине и туризма имало је обавезу да ће пружити подршку у изналажењу одговарајуће локације за изградњу Агро-Прехрамбеног Центра површине од 30 до 50 хектара, као и сакупних центара.

У међувремену се није десило ништа, а онда је Додик напрасно одлучио да оживи пројекат са Италијанима.

Одлука Владе о додјели 50 хектара земљишта за Експериментално-едукативни центар и одлука да се раскида уговор о концесији Пољопривредном факултету у Бањалуци на 20 хектара из 2008. године објављене су у Службеном гласнику истог дана, 13. јануара.

Пољопривредни факултет је споразумно раскинуо уговор о концесији на 20 хектара, да би добили нову концесију на 50 хектара. Из простог разлога, да не буде да Пољопривредни факултет има двије концесије.

Од тих 50 хектара, по налогу Додика, десет хектара морају уступити за Агро-Прехрамбени Центар. Иако су добили већи комад земљишта, Мирјанић и Мићић су у проблемима, јер сада цијелу процедуру морају да проведу од самог почетка. Чиме долазе у стиску са временом, а на ивици су пуцања у вези с тим послом.

Посебно је питање зашто је Републици Српској, аграрном сектору и пољопривредним произвођачима, потребна још једна институција која ће се плаћати из џепова грађана, када већ постоји низ институција које се баве пољопривредним сектором- од два Пољопривредна факултета, преко Пољопривредног институте и Институт за економику пољопривреде?!

Питање је ко ће да плати преуређење просторија, заснивање огледних парцела на 40 хектара пољопривредног земљишта у својини РС, које је додијељено Центру? Питање је и ко ће и из којих средстава плаћате раднике?

Све то није битно. Важно је само да Мирјанић, након одласка из Владе РС, умјесто у пензију, оде на ново радон мјесто. Иако се тврдило да је његова специјалност - развој руралних подручја, показало се да је Мирјанић не само да није показао стручност, већ је заказао у свим областима којима се бави његов ресор.

Осим што је себи и интересној групацији, која с њим има блиске везе, претходних година омогућио уносне послове.

Док се Мирјанић спрема за ново радно мјесто, почела је битка за његовог наследника. Војин Митровић из Бијељине, чувени „папак“ и политички прелетач у Народног скупштини РС из опозиционих редова у владајућу коалицију, успио је крајем прошле године да испослује именовање свог пулена Зорана Малетића, на мјесто помоћника министра за ресор пољопривреде и руралног развоја. Мирјанић није желио Малетића за свог помоћника, на све начине покушавао је да спријечи његово именовање, а на крају је мјесец дана одуговлачио да рјешење Владе РС о постављењу Малетића упути у Службени гласник Републике Српске.

Малетић је одлуком Владе РС именован на мјесто помоћника министра за ресор пољопривреде и руралног развоја умјесто дугогодишњег помоћника Зорана Ковачевића, који је на тој функцији незаконито провео годину дана.

Мирјанић је желио да се ријеши и Ковачевића, али из разних разлога није могао. Ковачевић је нелегално, без икаквог папира, био на позицији помоћника министра, а да нико инспекцијских органа није реаговао. Нити ће.

Мјесец дана су Ковачевић и Малетић истовремено долазили на посао, и један и други као помоћници министра за пољопривреду и рурални развој.

По Закону о државним службеницима (члан 23) Малетић као помоћник министра не може бити члан неке странке. Што Малетић јесте. Члан је новоизабраног Општинског одбора СНСД-а Бијељина. Поново је прекршен закон и поново нико не мрда прстом.

Уосталом, Министарство пољопривреде Српске је легло криминала и корупције, што потврђују и негативни извјештаји Главне службе за ревизију јавног сектора Републике Српске.

Да није тако, не би фирма “Фармланд”, чији је власник Драган Васиљевић, Додиков интимус, инкогнито изнајмљивала 1500 хектара, на које има концесију, другим фирмама.

Да се поштује закон, “Фармланд” то не би могао чинити или би Васиљевић за то одговарао. Овако, о томе нико не говори, као ни о стравичним фотографијама угинулих говеда на “Фармланду”, који је упркос милионима и милионима помоћи из буџета РС и ИРБ-а остао без новца.

Васиљевић више нема пара ни да купује храну за стоку ни да плаћа раднике ни да враћа кредите. Не би било никакво изненађење да ускоро пресели на Флориду, гдје је, захваљујући помоћи коју је његова фирма годинама добијала из буџета РС, у Миами Беацхукупио зграду.

Извор: Журнал