Коме више вјерујете љекару или комшиници?

Код блажих стања, прибегавање нестручном лечењу, не мора да буде лоше, чак је пожељно, али код озбиљнијих тегоба, обавезно се обратите стручњаку.

Србија 28.02.2016 | 17:59

Коме највише верујете кад вас нешто заболи - комшији, лекару или интернету? Добро размислите следећи пут када се напамет ухватите за неки лек, он вам може умирити или маскирати тегобе и тренутно вас задовљити, али исто тако може и одузети драгоцено време које је некад потребно да се спасе живот!

Иако је тешко ући у траг броју људи који прибегавају самолечењу, познато је да између 1,3 и 1,5 милиона становника Србије нема здравствено осигурање. Овај податак Лекарске коморе Србије приказује структуру само оних који немају право на државно лечење, али се верује да бар још толико њих не иде редовно код лекара и кад имају право на то.

То су они из групе која на своју руку илити препоруку комшије без проблема “цепа”: бенседине, пентрексиле, синацилине, диазепаме, ранисане, панадоле, бруфене…

Код блажих стања, прибегавање нестручном лечењу, не мора да буде лоше, чак је пожељно, али код озбиљнијих тегоба, обавезно се обратите стручњаку. Када је пожељно, а када не отићи код лекара, и до које мере је погубно слушати комшије уместо лекара, разговарали смо са др Весном Јовановић, директорком Лекарске коморе Србије.

"За почетне симптоме код, рецимо, блажих прехлада које трају дан, два, можете да се обратите фармацеуту за савет. Тада није нужно ићи код доктора, поготово што је наш здравствени систем пренатрпан, а то може бити и погубно јер се у чекаоницама некад “покупи” озбиљнија зараза", упозорава др Јовановић.

Лоша страна нестручног лечења је, што на пример, кад разговарате о симптомима са комшијом или “консултујете” интернет, то вас, како каже др Јовановић, психички измени јер се дешава да препознате симптоме као неку другу болест.

"Кад се погрешно или неблаговремено лечимо зато што нас је на то навео Интернет или комшија, озбиљно ризикујемо да погоршамо стање, а често то може да изазове и погубне последице", констатује Јовановићева.

Да је интернет, поред комшија који на себе узимају улогу лекара, највећи проблем, препознаје и др Невенка Димитријевић, ПР секције опште медицине Српског лекарског друштва.

"Са интернета се преписују искуства која могу да наведу на неадекватно лечење или на одлуку да пацијент не испоштује препоруку лекара, као кад, рецимо, самоинцијативно прекине терапију. Проблем су и многи алтернативни лекари или “добронамерни”, али нестручни, савети комшија", каже др Димитријевић и истиче да је највећа злоупотреба код лекова за срце, живце, притисак, температуру, али и антибиотика.

 

Она још тврди да продаја разних помоћних средстава, која не могу да контролишу, знатно доприноси проблему, јер и те супстанце имају нека фармаколошка својства. То онда, има, међудејство са прописаним лековима и омета ток лечења.

"У Србији је врло присутан проблем полипрагмазије, односно узимање већег броја лекова него што треба, а по препоруци Светске здравствене организације, тај број не треба да буде више од четири. Наши пацијенти у просеку узимају шест до седам лекова дневно", открива др Димитријевић, која ради у ДЗ Вождовац.

Од укупног броја пацијената који прођу кроз ординацију др Димитријевић, за 30 одсто њих тврди да стално циркулишу кроз амбуланту, док се остали лече врло неизвесно, било да не воде рачуна о хигијени, дијететском режиму исхране, немају оверене књижице или долазе на преглед тек једном у пет до 10 година.

(Телеграф)