Kome više vjerujete ljekaru ili komšinici?

Kod blažih stanja, pribegavanje nestručnom lečenju, ne mora da bude loše, čak je poželjno, ali kod ozbiljnijih tegoba, obavezno se obratite stručnjaku.

Srbija 28.02.2016 | 17:59

Kome najviše verujete kad vas nešto zaboli - komšiji, lekaru ili internetu? Dobro razmislite sledeći put kada se napamet uhvatite za neki lek, on vam može umiriti ili maskirati tegobe i trenutno vas zadovljiti, ali isto tako može i oduzeti dragoceno vreme koje je nekad potrebno da se spase život!

Iako je teško ući u trag broju ljudi koji pribegavaju samolečenju, poznato je da između 1,3 i 1,5 miliona stanovnika Srbije nema zdravstveno osiguranje. Ovaj podatak Lekarske komore Srbije prikazuje strukturu samo onih koji nemaju pravo na državno lečenje, ali se veruje da bar još toliko njih ne ide redovno kod lekara i kad imaju pravo na to.

To su oni iz grupe koja na svoju ruku iliti preporuku komšije bez problema “cepa”: bensedine, pentreksile, sinaciline, diazepame, ranisane, panadole, brufene…

Kod blažih stanja, pribegavanje nestručnom lečenju, ne mora da bude loše, čak je poželjno, ali kod ozbiljnijih tegoba, obavezno se obratite stručnjaku. Kada je poželjno, a kada ne otići kod lekara, i do koje mere je pogubno slušati komšije umesto lekara, razgovarali smo sa dr Vesnom Jovanović, direktorkom Lekarske komore Srbije.

"Za početne simptome kod, recimo, blažih prehlada koje traju dan, dva, možete da se obratite farmaceutu za savet. Tada nije nužno ići kod doktora, pogotovo što je naš zdravstveni sistem prenatrpan, a to može biti i pogubno jer se u čekaonicama nekad “pokupi” ozbiljnija zaraza", upozorava dr Jovanović.

Loša strana nestručnog lečenja je, što na primer, kad razgovarate o simptomima sa komšijom ili “konsultujete” internet, to vas, kako kaže dr Jovanović, psihički izmeni jer se dešava da prepoznate simptome kao neku drugu bolest.

"Kad se pogrešno ili neblagovremeno lečimo zato što nas je na to naveo Internet ili komšija, ozbiljno rizikujemo da pogoršamo stanje, a često to može da izazove i pogubne posledice", konstatuje Jovanovićeva.

Da je internet, pored komšija koji na sebe uzimaju ulogu lekara, najveći problem, prepoznaje i dr Nevenka Dimitrijević, PR sekcije opšte medicine Srpskog lekarskog društva.

"Sa interneta se prepisuju iskustva koja mogu da navedu na neadekvatno lečenje ili na odluku da pacijent ne ispoštuje preporuku lekara, kao kad, recimo, samoincijativno prekine terapiju. Problem su i mnogi alternativni lekari ili “dobronamerni”, ali nestručni, saveti komšija", kaže dr Dimitrijević i ističe da je najveća zloupotreba kod lekova za srce, živce, pritisak, temperaturu, ali i antibiotika.

 

Ona još tvrdi da prodaja raznih pomoćnih sredstava, koja ne mogu da kontrolišu, znatno doprinosi problemu, jer i te supstance imaju neka farmakološka svojstva. To onda, ima, međudejstvo sa propisanim lekovima i ometa tok lečenja.

"U Srbiji je vrlo prisutan problem polipragmazije, odnosno uzimanje većeg broja lekova nego što treba, a po preporuci Svetske zdravstvene organizacije, taj broj ne treba da bude više od četiri. Naši pacijenti u proseku uzimaju šest do sedam lekova dnevno", otkriva dr Dimitrijević, koja radi u DZ Voždovac.

Od ukupnog broja pacijenata koji prođu kroz ordinaciju dr Dimitrijević, za 30 odsto njih tvrdi da stalno cirkulišu kroz ambulantu, dok se ostali leče vrlo neizvesno, bilo da ne vode računa o higijeni, dijetetskom režimu ishrane, nemaju overene knjižice ili dolaze na pregled tek jednom u pet do 10 godina.

(Telegraf)