Двадесет година егзодуса: Кад су сарајевски Срби престали бити Сарајлије?

Знате ли да је највећи појединачни егзодус, за вријеме рата у БиХ доживио српски народ? А, знате ли да је егзодус почињен од стране Срба ? А, још чудније, знате ли да за то злодјело нико никада није одговарао ???

Не знате ?

Ове године обиљежава се 20 година од великог егзодуса скоро 150 хиљада Срба из Сарајева и насеља која су припала Граду Сарајеву и Федерацији БиХ.

Човјек би помислио огроман трагични догађај, према коме се треба односити са дужним пијететом, уважавањем и поштовањем. Човјек би помислио. Али Радован Караџић и Момчило Крајишник, заједно са тадашњим руководством СДС-а, нису нешто претјерано уписани у људе.

Е, ево и зашто.

Током дејтонских преговора, Слободан Милошевић је одлучио, како свједоци кажу, да Изетбеговићу и Силајџићу "поклони" Сарајево. Но, то је ни по муке.

Он је представнике СДС-а, Момчила Крајишника, Николу Кољевића и Радована Караџића, називао будалама, пред свим учесницима преговора. Ово понашање и одлука су највише погодили Крајишника.

Претпоставља се да је један од разлога у томе што је Крајишникова породична кућа у сарајевском предграђу Забрђе, поред Рајловца, на сјеверозападном прилазу граду, које је припало Федерацији.

И тада почиње оно што се назива Егзодус.

У периоду од потписивања Дејтона до марта '96 године, под огромним притиском СДС-ове клике, пропагандном мантром тадашње Српске Телевизије и психофизичким уцјенама на терену, и старо и младо се почело исељавати из сарајевских градских општина које су се Дејтоном интегрисале у Федерацију.

Наравно, потпуно је нормално да нико није очекивао да ће доћи моментално до мирне реинтеграције.То су биле ратне стране у сукобу, не треба идеализовати. Није Сарајево баш трчало са каранфилима да се мири са тим људима.

И зато је било лако заплашити људе, јер, реално, могло им се нешто лоше и десити, рат је тек стао, ране су биле огромне..Али...

Али, промислите само, иселити 150 хиљада људи, са малом дјечицом, бебама, натјерати људе онакрај 20. вијека на морбидни ритуал искапања мртвих, па преношење сандука са њиховим костима, врбовати и пријетити онима који желе да остану...

Писати очајне графите по становима и кућама људи који су остали, и на концу рећи људима у поворци да иду ЗАУВИЈЕК и да се НИКАДА, НИКАДА неће вратити у своје родно Сарајево. То мора да је страшан злочин. То јесте злочин!

Злочин за који никада нико није одговарао! Злочин због кога су "сарајевски Срби" сами себи надјенули то име. Иначе, до тада су били, једноставно, Сарајлије. Злочин због кога тај силни народ распет као Прометеј зврнда на релацији Вишеград-Зворник -Бијељина-Бањалука. Злочин који је довео људе на ивицу менталног колапса.

Злочин који је изњедрио једну посебну квазиинтелектуалну касту отуђену од саме себе, касту којој "сви остали Срби нису ни до кољена, а у Сарајево неће никада". Злочин који је получио, на крају крајева, физичко и биолошко изумирање Срба у Сарајеву.

То је злочин који је избрисао један значајан дио грађанског сарајевског слоја, који није био ни "папак" нити "ђикан", а који је временом или метастазирао у најгору секту националиста или се напола асимилирао у некој недођији босанској или бјелосвјетској.

Било би ред сјетити се овог злочина, овог највећег ратног и поратног протјеривања народа са својих огњишта у БиХ. Било би ред, уз дужно поштовање, обиљежити ову трагедију, упријети прстом у кривце, који су након рата, "по избијању мира" натјерали свој народ на егзодус.

Био би ред ово назвати једним од најрјеђих, али и највећих аутоурбицида у модерној историји. Било би ред поменути како је руководство “сарајевских Срба”обећало несрећном народу изградњу некаквог новог Суперсарајева, некаквог Пијемонта негдје на Романији.

Било би ред казати како су се годинама послије ти “сарајевски Срби”, као божјаци преварени и измучени од силних срБских Скадара на Бојани, враћали у своје станове у Сарајеву, не би ли их како откупили, па продали. Покушавали су, схватићете, продати станове за које им је речено да их ОСТАВЕ.

А, онда видимо овај спот. Ово лудило у најави.

А, спот је управо вјерна слика самоиспројектованог, хипнотисаног и погубљеног Србина 20 година послије.

"Идеал је засјенио жртву и покренуо егзодус сарајевских Срба, зарад мира и остварења сна. Стварања Републике Српске..."

Какав црни идеал??? Протјеривање од стране СДС-ове ратне мафије својих сународника. Па није то било форсирање албанских Планина у Првом рату од стране измучене војске и народа! Није то било стихијско бјежање од ракета, минобацача, хаубица и млазњака хрватских у акцији "Олуја"! Какво је ово умоболно пројектовање у нешто што није?!

Шта, сад се сви требамо запиткивати у футуру трећем шта би било кад би било, и да су Срби остали? Може и то, иако је у најмању руку незахвално.

Остали би живи, на својим огњиштима. Сачували би материјални иметак и, што је битније, свој идентитет. Та, нису ли се све вријеме баш Срби из Сарајева дичили како је Сарајево "други српски град". Највећи послије Београда? Нису ли га љубили понајвише? Све са својим интелектуалцима, старим трговачким фамилијама, професорима, радничком класом?

Нису ли га и убили највише, и нису ли се због тога повукли и створили Егзодус, питаће зли језици? Да, јесу, али то је била мањина. Већина, ни крива ни дужна, отишла је и направила од себе божјаке за вијеке вијекова.

И што је најлуђе, данашњи срБски нацисти имају јако "позитиван став" по питању Егзодуса. Кажу како би останком Срба, на неки начин, ојачало и Српско грађанско вијеће, и како би Срби, заправо, чинили једну грађанску, либералну окосницу садашњег Сарајева, а не би се од њих направио најрадикалнији националистички нуклеус.

Што би било предивно и, дакако, са становишта срБског нацисте, погубно.

Него, на тему! Хоће ли због свега нареченог икада одговарати Крајишник и силна му братија? Није ли баш Милорад Додик, управо због овог бестијалног чина самопротјеривања Срба, највише пјенио како је Караџићу и Крајишнику мјесто у Хагу?!

А, онда, двије деценије послије, услиједио је, све са владиним хеликоптером, свечани дочек Момчила Крајишника, пресуђеног ратног злочинца. Услиједила је свеопшта квазиамнезична амнестија.

Крајишник је у међувремену постао, заједно са Драганом Калинићем, некакав "Чувар Републике Српске", члан избајаног завичајног удружења, које има друидску функцију. Што ће рећи, нико за њих није најтачније чуо, нико не зна чиме се баве, али им то иде од руке и има новаца у тој сторији.

И зарад каквог се то сна десио Егзодус, пита се наратор у најави, па вјешто одговара, зарад Стварања Републике Српске. Ово је мало у раскораку са званичним објашњењем како је Република Српска настала 9. јануара 1992. године, а не марта 1996. И сан је у малом раскораку са самим собом, пошто су "сарајевски Срби" заробљени у ноћној мори, која је, истина Бог, једна врста сна, ако ћемо баш цјепидлачити, али је еонима далеко од слатких снова.

Но, највећа примијењена, теренска шизофренија дешава се у главама људи којима је објашњено да су Муслимани истјерали и етнички очистили Србе са својих вијековних "сарајевских огњишта".

И како сада, 20 година послије овог Крајишниковог "ремекдјела" погледати у очи том силном народу, рећи му 'извини'? Ко то да учини, јер, Момо сигурно неће? Како објаснити њиховим разасутим по свијету потомцима, шта учини тадашњи СДС?

Па, највјероватније тако што ће Милорад Додик уручити какву повељу, захвалницу Момчилу Крајишнику или неком од "Утемељивача Српске". Или ће му направити статуу? Споменик, што да не?

Тек, црним словима остаће у историји записана прослава и обиљежавање још једног српског мита и пораза. Само, овај пут није било Мурата, окашњелог Краљевића Марка, Шарца му и издајника Бранковића. Није било Арбанаса Обилића, није било ни Лазара. Тек пуки Дејтон, Момо и протјеривање сопственог народа.

Зарад идеала, који је засјенио жртву???

На срамоту свих оних који имају унцу срама и који су од читавог једног града направили уклету колону избјеглица, која ће са свим својим комплексима, боловима и траумама, вјечно, попут духова. лутати у мислима улицама неког другог старог, олимпијског Сарајева.

Која ће писати трактате како се некада живјело и шта је од свега остало. Како је то Техеран, а не Сарајево, а како су они завјетни чувари камена срБске сарајевске мудрости...

Укратко, остаће гомиле и нараштаји осакаћених људи. Људи којима многи одредницу "сарајевски Србин" стављају у ментални здравствени картон, а не у топонимију.

А, све због пар будала и једне куће на погрешном мјесту.

Аутор: Драган Бурсац

Извор: Магазин БУКА