Робер Пирес коначно завршио каријеру!

Бивши фудбалер Арсенала и репрезентативац Француске Робер Пирес објавио је да је решио да оконча играчку каријеру!

"Имам 42 године и сада је време да кажем крај – моје последње искуство је била Индија. Треба уступити место младим играчима", рекао је Пирес за Екип.

Пирес је у каријери, поред Арсенала, играо за Мец, Марсеј, Виљареал и Астон Вилу, а последњи клуб за који је наступао био је индијски тим Гоа.

Највише успеха имао је у Арсеналу, за који је играо од 2000. до 2006. године. Са тим клубом је освојио две титуле у Премијер лиги, као и три ФА купа.

Играо је и финале Лиге шампиона 2006. године у којем је Арсенал поражен од Барселоне. Пирес је терен на тој утакмици замењен већ почетком првог полувремена, након што је голман Јенс Леман зарадио црвени картон.

Са репрезентацијом Француске је освојио титулу светског првака 1998. године, као и Европско првенство две године касније.

Фудбалска каријера Робера Пиреса траје дуже од живота многих данашњих залуђеника за игром на травнатој површини. Важио је за једног од кључних шрафова Арсенала у златно време Тобџија када је заједно са Тијеријем Анријем, Патриком Вијером, Денисом Бергкампом, Фредијем Љунгбергом и осталима харао енглеским фудбалом. Члан је легендарне генерације Непобедивих, који нису остварили пораз у Премијер лиги у укупно 49 узастопних утакмица, а где год да је играо остављао је дубок траг - од Виљареала, преко Астон Виле до индијске Гоје, где је одиграо последњу званичну утакмицу.

Ипак, пошто годину дана није имао ангажман, француски везиста је један од најбољих свог времена одлучио је да окачи копачке о клин! Мада, претпостављамо да су многи мислили како је Пирес одавно завршио каријеру...

Робер Пирес је каријеру завршио са освојене две премијерлигашке титуле, потом и три ФА купа, два Комјунити шилда у Арсеналу, али и Светским првенством, Европским првенством и два Купа конфередерација са Француском, те Лига купом са Мецом.

Професионалну каријеру започео је у Мецу 1993. године, потом је играо за Марсељ, Арсенал, Виљареал и Гоју. Најбоље године каријере дао је лондонским Тобџијама (2000–2006), тим из Северног Лондона напустио је оног тренутка када клуб више није желео да му даје вишегодишње уговоре, због политике пословања са играчима од преко 30 година.