Некад вјечни, сада трају до краја гаранције

Некада су се електронички уређаји и кућански апарати скупо плаћали, али су зато и трајали годинама.

Босна и Херцеговина 23.02.2016 | 20:38
Некад вјечни, сада трају до краја гаранције

1963. године, тада 39-годишња Wинифред Хугхес постала је поносном власницом модерног електричног шпорета Беллинг Цлассиц.

Коштао је 79 фунти, што би данас износило 1.500 фунти, а на рате га је отплатила током сљедеће четири године. Али данас можемо рећи да је прошла супер повољно, јер је та пећ 92-годишња Wинифред употребљавала готово сваког дана отад.

Штедњак је остао у беспријекорном стању 53 године, током чега је Wинифред кувала оброке за своју петерочлану породицу, укључујући и недјељна печења.

"У оно вријеме су производили ствари које су требале трајати", говори она.

Уз њега је добила и куварицу у којој је нашла нека од омиљених јела која и данас још припрема, а поносно изјављује да никад у животу није наручила храну доставом, јер једноставно није било потребе за тиме.

Прошле седмице је „отишао“ термостат (претходно се покварио бројач, но он јој и тако није био неопходан), и Wинифред се с тугом поздравила с крајем једне ере.

Данас више и не може наћи толико велик штедњак, који би се савршено уклопио у њену – по мјери рађену – кухињу из 60-их, а свјесна је тога и да неће наићи на исти квалитету.

Данас би ријетко ко очекивао од пећи да траје пет деценија, јер је просјек трајања бијеле технике посљедњих година све краћи и краћи.

У Великој Британији су управо из тог разлога потрошачи покренули петицију чији је циљ натјерати произвођаче да објаве очекивани рок трајања својих производа. Досад су прикупили више од 11.000 потписа, а захтијевају од владе да се успротиви „планираној застари“, према којој потрошачи оптужују произвођаче да производе ломљиве производе које је немогуће поправити.

Тара Буттон, која је покренула петицију, оснивачица је БуyМеОнце специјализоване странице на којој можете набавити производе с доживотном гаранцијом.

"Несхватљиво је и на граници са криминалом, да у вријеме кад расправљамо о стварању летјелица које ће људе слати на Марс ја не могу пронаћи чајник који ће трајати дуже од шест година", каже она.

Некада су се произвођачи поносили чињеницом да су производили трајне, квалитетне производе. А данас немају воље, а не да им недостаје знања или технолошког умијећа, што резултира мноштвом бачених апарата. Не обраћају позорност ни на еколошке стандарде, јер потрошачи бацају електронику чим им истекне гаранција.“

Жељели смо јефтино, па само изгубили квалитет

Кеннетх Wатт, продавач резервних дијелова за инжењере, који и сам поправља апарате од раних 1980-их година, такође истиче да уређаји данас не трају тако дуго као прије.

"Бијела техника која се производила у 1950-има, 60-има и 70-има обично је трајала 15 или више година, док данас траје шест или седам. Купци су захтијевали све јефтиније производе и тако је пала квалитета".

Све до средине 1980-их година, машине за веш сте сервисирали као аутомобиле, једном годишње. А данас се производе уређаји који се не могу поправити. Тј. или се поправак не исплати или су дијелови затворени и не могу се поправити ни на који начин.

Често продају наводно еколошке производе; али ако их не можете поправити и баците их након неколико година кориштења, пуно ћете више загадити околиш него кад бисте као некад купили квалитетнији, иако не и еколошки уређај, који је пуно дуже трајао- каже он.

Гуардиану су се јавили многи читаоци са својим старим, али који још увијек раде, апаратима.

Тако је 35-годишњи Ницк Буцклеy рекао да још користи Роwентину парну пеглу на којој пише да је произведено у Западној Њемачкој. Добио је од маме прије 16 година, а она се сјећа да је с њим учила пеглати 1960-их.

Цхрис Еванс користи усисивач из 1970-их , као и Анне Wхите из Шкотске, која је свој купила почетком 1970-их, а којег није никад замијенила јер је остао једнако учинковит све вријеме.

36-годишња умјетница Анна Ниман из Лондона користи стару мамину Сингерицу из 1923. године. На шиваћој машини је једини новитет свих тих година била уградња електричне педале 1966. године.

Вјероватно бисмо се сви сад могли носталгично вратити у прошлост и размишљати о производима из дјетињства или онима из кућа бака и дједова, но немојте сметнути с ума ни да скупље, барем данас, није нужно и у свему увијек боље и квалитетније.

Зато, све то можете учинити јесте пазити на то шта купујете, читати искуства и коментаре других корисника и запамтити да ако нисте задовољни, произвођач или сервисер мора поштовати оно што је наведено у уговору.

А ако се већ нешто мора покварити, надајмо се да ће се то догодити мјесец дана прије, а не након истека гаранције.

(Еxпресс.хр)

Коментари / 3

Оставите коментар
Name

Михаило Микић

23.02.2016 20:22

Нема више ништа да дуго траје. Све има свој рок. Све је постало потрошача роба који се више не исплати ни поправљати већ само мењати када се поквари!

ОДГОВОРИТЕ
Name

рибизла

23.02.2016 23:14

Какав народ таква и роба која се ту довлачи.

Name

Директ

24.02.2016 16:33

Те прича која иде у правцу да је електроника била некада дуготрајнија је прича за малу дјецу. Јесте када телевизор ради неколико сати, а када ради скоро читав дан и ноћ онда је логично да ће краће дас траје јер је пројектован да ради 10 година радног времена и ту се ништа није промјенило. Исто је и са другим електронским уређајима у кући. Прије се није оволико ни прало ни кувало, а данас веш машина ради нон-стоп, шпорет такође (или се кафа кува или се ручак кува или рерна ради). Експлоатација је постала чешћа, а електроника је остала да траје колико и прије (10 година радних сати).

ОДГОВОРИТЕ