Због чега грађани злостављају животиње?

Проблем напуштених кућних љубимаца посљдењих дана поново је актуелизован у Бијељини. Присуство чопора паса у граду, неки од наших суграђана покушали су да ријеше на нехуман начин, остављајући отровану храну на зеленим површинама. То је изазвало угинуће десетина паса, али и осуду јавности широм региона.

Република Српска 23.02.2016 | 14:50

Вијест о тровању паса у центру Бијељине брзо се раширила друштвеним мрежама и шокирала љубитеље животиња. За сада још непознати тровачи у градском парку и на зеленим површинама у центру града остављали су затровано месо и конзерве хране, којима су убијали напуштене псе.

“Први симптоми тог отрова су силни грчеви, шобоћење вилице и нагло ширење и скупљање зјеница ока. Након тога наступа унутрашње крварење и повраћање са примјесама крви”, каже активиста Удружења грађана “Чопор” из Бијељине, Мирза Суљић.

Кривично дјело, тровања паса на јавним површинама представља велику опасност и за људе. Потенцијална могућност да дјеца дођу у контакт са отровом је велика.

“То може да пренесе једну негативну поруку. Може да доведе можда чак и до епидемије или до здравствених проблема ширег типа”, упозотава Снажана Јагодић – Вујић, предсједница Удружења “Еко-пут”.

Чак и онај мањи број грађана који о добробити животиња брину као о сопственој, врло често немају разумијевање околине. Такав примјер је и породице Николић из Угљевика, која свој дом, као уточиште, нуди бројним напуштеним псима и мачкама. Њихова хуманост за појединце је мана.

“Ми имамо један проблем, овдје у центру Угљевика, гдје нам неко једноставно мучи мачке и псе који су кућни љубимци... Примијетно је у задњих 15 дана да се пуца искључиво у стомак и те животиње умиру више од 24 сата у страховитим мукама”, тврди Михајло Николић из Угљевика, који за себе каже да је само љубитељ животиња.

Трајно и коначно рјешење уклањања напуштених животиња са улица једноставно не постоји.

Оне, кажу стручњаци, имају своју улогу природи, али је њихов број потребно свести на разумну мјеру.

“У суштини они треба да буду стерилисани. Они се стерилишу и враћају на улице, али је репродукција тиме завршена. Познато је да један пар, мужијак и женка и њихово потомство у току четири године могу да донесу на свијет и до 20 000 јединки”, каже ветеринар Јелена Павић, чланица Ветеринарске коморе Републике Српске.

Једини азил за псе који функционише у Бијељини, кроз који годишње пролази на стотине љубимаца, представља само један сегмент у збрињавању животиња. Бројни су примјери наших суграђана који умјесто удомљавања, једноставно своје љубимце пуштају у природу.

“Број напуштених паса је велики. Тешко да сви могу да дођу у азил, јер за то је потребно много више средстава него што их има. Апелујемо и даље на грађане да не пуштају псе које не могу да хране или држе, већ да нас назову да се договоримо да доведу пса овде”, поручују из бијељинског Азила за псе.

И поред бројних проблема, радује и чињеница да све већи број људи усваја псе из азила. Просјечно и до 20-так дневно, што показује да је хуманост и даље присутна.

(БН ТВ)