Ово је ужасан начин да завршиш каријеру...!

Лекари му рекли - не смеш више лопту да удариш главом! Последице једне напуцане лопте пре годину дана коштале Ендија Вилкинсона силаска са фудбалске сцене.

Фудбал 23.02.2016 | 20:40

Од челника награда за допринос развоју клуба, од навијача аплауз, а од лекара шокантна реченица:
„Мораш да завршиш каријеру“.

Ендију Вилкинсону (31) су смркло пред очима. Скоро исто као једног поподнева пре скоро годину дана. На утакмици Блекбурн - Стоук у ФА купу (4:1) лопта га је погодила у слепопчницу. Издржао је до краја тај меч, у коме је одиграо само другог полувремене, не слутећи да последице тог ударца бити ужасавајуће.

„Противнички играч је напуцао лопту која ме је погодила право у слепоочници. Протресла ме је. Потрчао сам назад и потпуно изгубио периферни вид. Било је то одмах после повратка у тим. Наставио сам да играм, не причајући никоме шта ме је снашло. Већи део утакмице одиграо сам тако да нисам био способан да видим шта се дешава са моје десне стране“, присетио се Вилкинсон, који је за Стоук играо 14 сезона, сакупивши 194 утакмице, а после овог сазнања објавио да више никад неће играти фудбал.

Разумљиво. Оштећење мозга било је огромно. Периферни вид се сужавао. Реакције на тренингу бибивале све драматичније.
„Како је време пролазило, суочавао сам се са проблемима: вртоглавицом, мучнином, губљењем равнотеже. Невоље су пчеле да се преносе са физичких не менталне. Осећао сам бес, био депресиван“.

Путовао је 31-годишњи десни бек у Сједињене Америчке Државе, на експертизу, али су лекари били упорни у ставу да би за њега најбоље било да прекине каријеру, пошто више не сме лопту да удара главом. Чак би и трчање у пуној брзини довело до невоља.
„Годину дана после повреде у мом мозгу се свашта дешавало. Исто вазжи за врат. Вид, такође. Различити су симптоми. Чак и кад би ми сутра доктори рекли да је са мном све у реду и да могу да се вратим на терен ризик би био превелики. Кажу да је мој осећај за простор другачији него што би требало да буде. Зато ћу морати најпре да се посветим томе да мој окуларни систем вратим у нормално стање“, слеже раменима Енди Вилкинсон.

Тужна прича, заиста.