Ovo je užasan način da završiš karijeru...!

Lekari mu rekli - ne smeš više loptu da udariš glavom! Posledice jedne napucane lopte pre godinu dana koštale Endija Vilkinsona silaska sa fudbalske scene.

Fudbal 23.02.2016 | 20:40

Od čelnika nagrada za doprinos razvoju kluba, od navijača aplauz, a od lekara šokantna rečenica:
„Moraš da završiš karijeru“.

Endiju Vilkinsonu (31) su smrklo pred očima. Skoro isto kao jednog popodneva pre skoro godinu dana. Na utakmici Blekburn - Stouk u FA kupu (4:1) lopta ga je pogodila u slepopčnicu. Izdržao je do kraja taj meč, u kome je odigrao samo drugog poluvremene, ne sluteći da posledice tog udarca biti užasavajuće.

„Protivnički igrač je napucao loptu koja me je pogodila pravo u slepoočnici. Protresla me je. Potrčao sam nazad i potpuno izgubio periferni vid. Bilo je to odmah posle povratka u tim. Nastavio sam da igram, ne pričajući nikome šta me je snašlo. Veći deo utakmice odigrao sam tako da nisam bio sposoban da vidim šta se dešava sa moje desne strane“, prisetio se Vilkinson, koji je za Stouk igrao 14 sezona, sakupivši 194 utakmice, a posle ovog saznanja objavio da više nikad neće igrati fudbal.

Razumljivo. Oštećenje mozga bilo je ogromno. Periferni vid se sužavao. Reakcije na treningu bibivale sve dramatičnije.
„Kako je vreme prolazilo, suočavao sam se sa problemima: vrtoglavicom, mučninom, gubljenjem ravnoteže. Nevolje su pčele da se prenose sa fizičkih ne mentalne. Osećao sam bes, bio depresivan“.

Putovao je 31-godišnji desni bek u Sjedinjene Američke Države, na ekspertizu, ali su lekari bili uporni u stavu da bi za njega najbolje bilo da prekine karijeru, pošto više ne sme loptu da udara glavom. Čak bi i trčanje u punoj brzini dovelo do nevolja.
„Godinu dana posle povrede u mom mozgu se svašta dešavalo. Isto vazži za vrat. Vid, takođe. Različiti su simptomi. Čak i kad bi mi sutra doktori rekli da je sa mnom sve u redu i da mogu da se vratim na teren rizik bi bio preveliki. Kažu da je moj osećaj za prostor drugačiji nego što bi trebalo da bude. Zato ću morati najpre da se posvetim tome da moj okularni sistem vratim u normalno stanje“, sleže ramenima Endi Vilkinson.

Tužna priča, zaista.