Прича: Од Бајерновог талента до играча кога нико неће...!

Зашто мораш да знаш да куваш и упалиш веш машину?! Дејл Џенингс је имао свет под ногама. Сада му живот не изгледа тако бајно...

Фудбал 28.02.2016 | 20:00

Фудбалски свет је био шокиран. Те 2011. године велики Бајерн платио је 1.800.000 фунти како би из Транмера довео тада скоро анонимног 18-годишњака. Баварски гигант је знао да се коцка, уосталом Ливерпул је три године раније отпустио Дејла Џенингса због неприкладног понашања, али је у ногама најбољег младог играча треће лиге Енглеске - тада је у њој играо и Алекс Окслејд-Чемберлен - било толико потенцијала да је вредело упустити се у ризик.

Толико су уверени били у Минхену у Џенингсов квалитет да су послали Дитмара Хамана да му закуца на врата и убеди га да је селидба у Немачку прави потез. Ливерпулов Емре Џан тада је био у омладинском погону Бајерна, али све су очи биле упрте у наводно талентованијег Дејла.

Само пет година касније Џенингс је без ангажмана пошто је добио отказ и у Милтон Кинзу. Лоше расположен, у нади да ће се до 24. марта - до када слободни играчи могу да потпишу за нови клуб - стићи понуда која ће га вратити на фудбалску мапу.

Да ли ће је бити велико је питање. И у Милтон Кинзу и у Барнслију Џенингс је отпуштен због вишка килограма. Почело је све још у Немачкој. Јесте било лепо гледати Франка Риберија и Арјена Робена, повремено тренирати са Филипом Ламом, али млади Џенингс није био спреман на самачки живот.
"Дешавало ми се да гледам онај грб и питам се: ’Шта ћу ја овде?’. Нисам био научен на толики професионализам. Нисам све то схватио довољно озбиљно. Нисам држао дијету. Уосталом, нисам у животу скувао ручак, нисам опрао веш. Није ми било лако самом", присећа се Џенингс у интервјуу за Дејли Мејл.

У Бајерн је стигао је тек пошто је Луј ван Гал отишао и уступио место Пепу Гвардиоли. Повреде нису помогле да се уклопи, иако га је тренер младог тима Мемет Шол убеђивао да може. Језик му није ишао, а бројни су професори покушали, јео је у ресторинима брзе хране. Годину дана пре истека уговора, 2013, спаковао је кофере и вратио се код куће.

Сада је свестан да је пропустио шансу каква се ретко указује. Због тога је посећивао и психолога. Корени свих проблема вероватно су и у тешком детињству, одрастању у незгодном Кенсингтону у Ливерпулу. Друштво из дечачких дана делом је на робији. Дејл се испетљао из таквог света, али само то није било довољно.
"Нећу да лажем, треба да смршам. Ове слободне дане и користим за то. Осећам као да сам изневерио породицу, људе који су били уз мене".

Сада поред себе има и девојку Аби и двогодишњу ћерку Милу, друго дете је на путу. Погрешан тренутак да будеш без посла. И силан мотив. Дејл није први који ће корачати тим путем. Чарли Остин и Џејми Варди су успели.
"Угледам се на њих. Ако су они могли могу и ја. Ништа није немогуће у фудбалу, па ни да ја стигнем до Премијер лиге. Ово ми је последња шанса", оптимиста је Џенингс.