Џикићев Парни ваљак ударио Звезду као брзи воз и протутњао до финала!

Црно-бели ће за ривала имати Мега Лекс, а утакмица је на програму у 21 час...

Кошарка 20.02.2016 | 23:15

Куп Радивоја Кораћа ове година добија новог владара! У пакленој атмосфери нишког Чаира кошаркаши Партизана одиграли су једну од најбољих дефанзивнх утакмица ове сезоне и још једном нокаутирали Црвену звезду, овог пута у полуфиналу Купа и тако заказали дуел са Мегом - (17:13, 16:12, 19:14, 16:21).

Парни ваљак ударио је вечитом ривалу јак шамар пред наставак сезоне, пошто је практично већ од уводне фазе утакмице неутралисао све претње, од Цирбеса, на којем је вршена брза ротација, до Милера, чији је учинак и у овом дербију био занемарљив. Састав из Хумске 1 још једном је показао да се налази у огромном успону форме, што ће засигурно умногоме утицати на расплет ствари до краја ове такмичарске године, тачније у борби за титулу првака Србије, а пре тога и у Купу.

Црвеној звезди јако је недостајао повређени Стефан Јовић, јер Василије Мицић, ни Никола Ребић немају иза себе толико искуства у окршајима два најљућа српска ривала, а међу расположивим снагама Таренсу Кинзију јако је фалио неко ко ће му пружити подршку у нападу. То је било јасно од првог, до последњег минута игре.

Звездина игра у већем делу првог полувремену личила је на праву агонију. Црвено-белима ништа није полазило за руком, били су потпуно ван ритма, па чак нису могли да погоде оно што би у свакој другој утакмици уписали без проблема - од закуцавања, до слободних бацања. Колике су заиста проблеме имали играчи Дејана Радоњића са решавањем офанзивних задатака говори и податак да су постојала свега четири стрелца за 20 минута игре - Кинзи, Дангубић, Мицић и Цирбес. Да Звездина мука буде још већа Квинси Милер је већ у првом полувремену добио три личне грешке, а иако је у неколико наврата тражио од тренера да га врати у игру, морао је да се помири са чињеницама.

Партизан је вођен енергичним Мурићем одиграо без сумње најбоље одбрамбено полувреме ове сезоне. Уосталом таква је била цела утакмица, али темељи су постављени у јако раној фази меча. Ривал је био потпуно надскочен у оба рекета, а на све прилазе кошу биле су постављене „капије“ које су онемогућиле Мајка Цирбеса да адекватно реагује. То је узроковало да се Црвена звезда окрене шутевима за три поена, што такође није било решење, с обзиром на тек четири поготка из четрнаест покушаја.

За две четвртине тим који је у претходне три године освајао Жућкову левицу убацио је свега 25 поена и био без реализације пуних осам минута, у финишу прве и на старту друге деонице. За исто време црно-бели су захваљујући архитекти Цветковићу и реализаторима Вилсону и Џоунсу направили огромну серију 18:0 и повели резултатом 26:13. Ниједног тренутка Партизан није попуштао, лествицу је држао прилично високо, а на френетичну одбрану пулена Александра Џикића Звезда није умела да пронађе одговор.

Зато су се муке састава са Малог Калемегдана наставиле и у другом полувремену, пошто ни у првих пет минута трећег квартала црвено-бели нису могли да убележе поене из игре. А како је време пролазило, лакше се долазило до закључка - трофеј намењен освајачу националног купа ове године ће променити власника. Партизан је до краја утакмице држао двоцифрену разлику, упркос великим Звездиним напорима да се резултатски прикључи. Покушавали су на све могуће начине да пронађу право решење и разбију противничку концепцију, али непорозна одбрана Парног ваљка није умањивала ритам, ни темпо ниједног тренутка. Када су Звездини кошаркаши и успели да заостатак сведу на једноцифрену бројку, било је прекасно.

Партизан је до победе носио Џоунс са 19 поена и осам скокова, 16 кошева имао је Вилсон, а 11 поена Мурић. Код Црвене звезде 22 поена убацио је Таренс Кинзи, а уз Мицић имао је 15, а Цирбес 12 поена (8/15 слободна бацања) и исто толико скокова. Партизан је у овој утакмици имао невероватних 17 офанзивних скокова (пет Копривица, шест Џоунс), а Звезда чак 16 изгубљених лопти...

Финална утакмица на програму је у недељу од 21 час.