Шаровић: Подстицаји морају бити већи

Садашњи подстицаји за пољопривреду у бх.ентитетима нису довољни да би се обезбиједила конкурентност пољопривреде, рекао је Мирко Шаровић, министар спољне трговине и економских односа БиХ.

Република Српска 20.02.2016 | 21:52

Шаровић је нагласио да без 100 милиона марака подстицаја пољопривредници у Републике Српске не могу очекивати квалитетну заштиту, плус плави дизел и плус приступ ИПА фондовима, што би све скупа умногоме повећало конкурентност домаћих произвођача.

Поред тога, Шаровић је указао и на проблем да прелевмани из спољнотрговинске размјене БиХ с ЕУ, умјесто у пољопривреду, иду у јавну потрошњу. С тим у вези, Шаровић је рекао да БиХ има шансу да помогне домаћим пољопривредницима на начине који су дозвољени, па је као примјере навео већа издвајања за потицаје у ентитетима, те увођење плавог дизела.

"Подршка пољопривреди БиХ не може се заснивати само на кочници која се зове адаптација Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП). Ове три године, од 2013. ова земља је требало да искористи и да помогнемо пољопривредном сектору на начине који су дозвољени, од плавог дизела до већих издвајања за подстицаје у ентитетима да би их припремили за неку већу конкуренцију, али и потпуну либерализацију која ће једног дана доћи", рекао је Шаровић.

Нагласио је да ће оног тренутка када се БиХ потпуно приближи ЕУ, либерализација тржишта бити потпуна. "Ако је 2010. године у Републици Српској, а исто је то и у ФБиХ, буџет био 1,6 милијарди марака, а ниво подстицаја био пет посто, односно 80 милиона. Прошле и ове године буџет је двије милијарде, а подстицаји 60 милиона КМ.

Како на овим бројкама да се рачуна на конкурентност у пољопривреди", рекао је Шаровић. Он је напоменуо да минималан износ подстицаја треба да буде 100 милиона на буџет од двије милијарде КМ, јер је и Уставом и законом речено да су подстицаји пет посто. Додао је и да су то и правила Свјетске трговинске организације.

Констатовао је да без 100 милиона КМ пољопривредници у Републици Српској не могу очекивати квалитетну заштиту, плус плави дизел и приступ фондовима које губимо сваке године, а ради се о 18 милиона евра за цијелу БиХ, односно десетак милиона евра за РС.

"Све прелевмане које БиХ узима сада по основу царина и прелевмана за млијеко које долази из ЕУ, а ријеч је од 50 до 70 милиона КМ, по правилу требало би да иду на пољопривреду. То је логично. Овај новац БиХ узима и троши на потрошњу. Ако има мудрости и памети, све прелевмане у овој години треба дати у пољопривреду да бисмо је оспособили за вријеме које долази", сматра Шаровић.

Говорећи о доласку представника Канцеларије за храну и ветеринарство ЕУ из Даблина у марту у БиХ, Шаровић је рекао да БиХ има проблем са законима из области пољопривреде, ветеринарства и хране, али да је он оптимиста и да вјерује да ће БиХ добити другу шансу. Констатовао је да повећање акциза на гориво, ауто-гас, пиво и алкохолна пића неће донијети било какве бенефите и да ће се доћи на исто за годину или двије уколико се не проведу реформе.

"Увијек постоји друга страна. Грађани ће платити цијену акциза и као учеснике у овом процесу треба их питати и они ће имати шта да кажу", рекао је Шаровић. Казао је да ће приједлози доћи на Савјет министара и у парламентарну процедуру.

Иначе, повећање акциза изазвало је револт привредника, који упозоравају да увођење нових намета многи од њих неће преживјети, јер ће им потпуно обезвриједити производњу.

Стога су превозници у БиХ најавили и могућност блокаде путних праваца. Нове намете могли би осјетити и грађани, уколико Нацрт измјена и допуна Закона о акцизама у БиХ, које је усвојио Управни одбор Управе за индиректно опорезивање БиХ, добије и парламентарну подршку.

Извор: Независне