Напад у Анкари изговор за инвазију на Сирију?

Бомбашки напад у Анкари не само да је ошамутио Турску, него је њене лидере још дубље гурнуо у кризу, наглашавајући турску рањивост на ситуацију у Сирији и обновљени конфликт са Курдима.

Свијет 19.02.2016 | 08:25

Овај напад учинио је да изјаве турских лидера буду само још борбеније.

"Наша одлучност да одговоримо унутар и ван граница земље јача са оваквим радњама. Мора се знати да Турска неће зазирати од коришћења права на самоодбрану у било које вријеме, на сваком мјесту и у свакој прилици", изјавио је турски предсједник Реџеп Тајип Ердоган.

Када каже да ће одговорити на нападе, турски предсједник, наравно, мисли на Курде, који су одмах оптужени за напад у Анкари. Наиме, упозорења историчара на могућност распада Турске и стварања курдске државе постају реалност, сматра стручњак за Блиски исток Станислав Тарасов. Према његовим ријечима, турска влада прави све више пропуста у спољној и унутрашњој политици, а доказ за то су све учесталији терористички напади.

До прије годину и по дана, турска влада водила је дијалог са Курдима, међутим, изневјерила је њихова очекивања и непријатељства су обновљена, каже Тарасов.

"Зли дух је пуштен из боце и чак ни Американци не могу да га врате у њу. Турска бомбардује Курде, и одмах се намеће закључак да се ради о њиховој освети; али не би требало заборавити да Турци имају и 'други фронт'. Иако Турска није у директном рату са Исламском државом, ова организација врши терористичке нападе на њеној територији. Постоји и још једна верзија - има више индиција које указују на то да се у Турској припрема државни удар, тако да би иза напада у Анкари могле да стоје снаге за које досад нисмо знали", закључује Тарасов.

Алексеј Мартинов, директор Међународног института за модерне земље, мишљења је да је терористички напад у Анкари провокација. Турски предсједник Ердоган покушава да започне копнену интервенцију своје земље у Сирији и на тај начин продужи вијек ИД-у, сматра он.

"Изгледа да је турски предсједник прешао црту и да је спреман да жртвује мирне грађане како би нашао изговор за инвазију. Када се дешава напад попут овог у Анкари, увијек се поставља питање коме то иде у корист. Ердогану и његовој странци рата - или Радничкој партији Курдистана, коју због оног што се десило јуче очекују још веће репресије", пита се Мартинов.

Да Курдима не иду у прилог терористички напади тврди и доцент београдског Факултета за међународну политику и безбједност Слободан Анђелковић. Након хапшења бившег вође ПКК Абдулаха Оџалана, Курди се не баве тероризмом, већ су се опредијелили за другачије видове борбе. Сама чињеница да је Турска о нападу одмах обавијестила сталне чланице СБ УН указује на одређене намјере те земље.

"Уколико Турска покрене копнену инвазију против Курда у Сирији у тренутку када руска авијација дејствује са снагама председника Асада, где Запад помаже сиријску опозицију, а сви они се декларативно боре против ИД-а, ту ће настати хаос", каже Анђелковић.

Брзина којом су турски званичници за напад у Анкари окривили Курде указује на политизацију очитог терористичког акта, сматра новинар "Политике" Мирослав Лазански. Досад је, каже он, влада Турске за терористичке нападе оптуживала припаднике Радничке партије Курдистана (ПКК), политичку организацију Курда који живе у Турској, а сада су пожурили да оптуже сиријске Курде.

"Оптужба против сиријских Курда је у функцији оправдавања директног турског мешања у рат на просторима Сирије. Проблем је са челним људима турске државе који су очито преценили свој и значај саме Турске, који са својом антируском хистеријом компликују ситуацију у том подручју", каже Лазански.

Он подсјећа да Турска све вријеме држи отворену границу за снабдијевање ИД-а и Нусра фронта људством, новцем и оружјем, као и за шверц нафте, на чему, према његовим ријечима, поједини чланови турског естаблишмента јако добро зарађују. Турска не само да игнорише резолуцију Савјета безбједности УН о забрани трговине шверцованом нафтом из Сирије и Ирака, већ игнорише његове позиве да престане да бомбардује сиријску територију.

"Турска се на то не обазире, постала је веома проблематичан члан НАТО-а. Сада је само питање да ли она то ради уз прећутну сагласност САД или не слушају више чак ни Вашингтон", каже Лазански.

Турске оружане снаге већ гађају из артиљерије положаје сиријских Курда, а предсједник Ердоган и његови сарадници одавно понављају да је копнена интервенција једини начин да се заустави рат. Ово Ердоганово мишљење не дијеле, међутим, његови савезници из НАТО-а, што је и изазвало његов бијес. Ердоган засад не успијева да убиједи своје савезнике, превасходно САД, да су Курди непријатељи, а ако успије у том науму, биће корак ближе копненој интервенцији.

(НН)