Чудесна прича фудбалера: Бескућник, пуцали на њега, а сад...!

Био је бескућник, погрешно оптужен за намештаљке, терористи пуцали на њега, а сада је у Премијер лиги! Колико лако дигнете руке када је нешто тешко? Или када се нека препрека понови? То је питање за сваког од нас. Један фудбалер из енглеске Премијер лиге итекако добро зна да је живот трка са препонама. И да успех у тој трци зависи од вере да неодустајање од добра - на крају и доноси добро.

Фудбал 18.02.2016 | 22:40

Емануел Еменике је рођен пре 28 година у Нигерији, где је и сањао да постане фудбалер. Отац му је говорио да то није његов животни позив, да треба да се бави бизнисом, али мали Еменике је, кад год је могао, одлазио да се дружи са лоптом. Наравно, младост је често праћена наивношћу, па је и он помислио да ће у Јужној Африци бити боље примећено његово фудбалско умеће. Када је схватио да није - већ је спавао на поду ресторана. Постао је бескућник, у туђој земљи.

У ресторану су му давали и да ноћу спава (на поду), али и да једе. А он је наставио да тражи начин или да се врати кући, или да неком мудром фудбалском уму покаже колико воли да се дружи са лоптом. На крају је скупио довољно новца да му неки људи, компјутерски стручнији од њега, направе колаж најбољих потеза које уме да изведе. "Хајлајтс", стара српска реч.

И, ангажовао га је због тог снимка мали локални клуб Мпумаланга, а онда је прешао у ФК Кејп Таун. Тамо је зарађивао читавих 40 евра месечно. Авантура је тек почињала.

Стигао је 2009. у турског друглигаша Карабуксоп. А само што је дошао - ухапшен је. Разлог? Тврдило тужилаштво да је лажирао повреду како не би играо против Фенербахчеа, који се затим "обавезао да га одмах купи, чим се заврши првенство". Фенер је победио његову екипу са 1:0 и баш тада освојио титулу, а заиста је и купио Еменикеа две недеље касније. Ипак, тај трансфер од 11 милиона евра брзо је пао у заборав због хапшења неколико особа, па и самог Нигеријца. Ослобођен је због недостатка доказа. Тачније, тужилаштво их није имало, он је имао јасно написане смернице лекара да због повреде заиста не сме да игра. Али, живот иза решетака није могао да избегне. Четири дана и четири ноћи, које се не заборављају.

"У животу се никада нисам бавио криминалним радњама, али сам био третиран као криминалац. Тамо сам био на хлебу и води. Није било то баш неко сјајно искуство, али ми је дало другачији поглед на живот", каже Емануел Еменике.

Пуштен је поменута четири дана касније, но истрага је трајала све до 2013, када је и дефинитивно ослобођен.

"Када се то коначно догодило, само сам се захвалио Богу. Правда је победила".

Није ни заиграо за Фенербахче. Због читаве ујдурме, турски клуб га је брже боље продао московском Спартаку. А само што је тамо стигао, навијачи московског Динама су га вређали на расној основи. Кажњен је био - он, јер је после опонашања мајмунских крика ружно гестикулирао ка публици.

Фенербахче га је у лето 2013. вратио под своје окриље, а он се одужио са 12 првенствених голова на путу ка титули. Али, две године касније налазио се у предњем делу клупског аутобуса који је ишао ка трабзонском аеродрому када је на аутобус - запуцано. Возач је рањен, а Еменке...

"Сећам се, телефонирао сам тада, причао сам са братом, када сам чуо јак прасак. Сви су били у паници. Бацио сам се у заклон, а недуго затим сам видео возача обливног крвљу. Ужасна сцена. Ми, фудбалери, имали смо тада среће, али су се мени одмах у сећања вратиле неке страшне слике из детињства. Био сам још дете када смо се задесили у ужасном, ужасном саобраћајном удесу. Мајка и ја смо имали среће да смо остали живи", каже Еменике.

Саобраћајка, бескућништво, затвор, расизам, тероризам... Емануел Еменике је све то прегрмео. И наставио да корача ка сну. Чак и када су га у једном турском медију оптужили да има фалсификовани пасош, те да му је 31 година, а не 24 како је тада тврдио. Суд је, у процесу који се тим поводом водио, наложио новинама да објаве јавно извињење.

А Еменике?

Он је у тој трци са препрекама устајао сваки пут када би се саплео. Или када би га саплели. Свеједно, важна је реакција. И, стигао је до репрезентације. Са њом је 2013. освојио афрички Куп нација. Био је не тако давно и у Уједињеним Арапским Емиратима, где га је Фенер послао на позајмицу, а онда му се сан остварио. Стигао је у Премијер лигу, на позив Вест Хема.

"Када ме је Славен Билић позвао у овај клуб, питао сам се шта ли он то види у мени. Али, пуштам Бога да ме води, моје је само да дам све од себе и да радим оно најбоље знам. Наравно, свестан сам да ми неће бити лако у Енглеској, али Билић је током сосптвених турских дана могао да види какав сам, вероватно је то био разлог што ме је и позвао. Важно је када имате некога ко у вас верује. Али, важно је и да ви не губите веру", каже Еменике.

Од ужаса из детињства, спавања по поду ресторана, затворских дана и ноћи, терористичког и расистичких напада, Емануел Еменике се мењао. У бољег човека. Међутим, једну ствар, откако је зарадио први озбиљнији новац, није променио: несебично даје онима који немају.

"Једноставна је то формула. Рука која даје - добија благослов. Пробајте".