БиХ: Дуг је пут до донирања органа

Иако је БиХ и даље далеко од чланства у Евротранспланту, на нивоу ентитета се настоји унаприједити питање донорства, односно законски обезбиједити већи број успјешних трансплантација, као један од основних услова за укључивање у ову међународну трансплантацијску мрежу.

Босна и Херцеговина 17.02.2016 | 07:05

Тако се ФБиХ налази пред новим законом о трансплантацији органа и ткива у сврху лијечења, а Република Српска ради на координационом центру, који ће третирати искључиво питање донорства.

У УКЦ Тузла, који је, чини се, у нашој земљи и најпознатији по броју успјешних трансплантација (са преко 95 пресађивања бубрега, шест кадаверичних донација, трансплантација јетре, рожница, коштане сржи...) подсјећају на важност Евротрансплант мреже, у систему развоја медицине и као наду за лијечење великог броја пацијената.

С друге стране, усвоје ли се предложене измјене надлежног законског рјешења у ФБиХ, грађани овог дијела БиХ имаће могућност да се за живота изјасне желе ли или не бити донори, а уколико одбију то да учине, њихово неизјашњавање сматраће се пристанком, док ће само породица моћи дати посљедњу ријеч.

У наредних пет година, дакле и по усвајању измјена овог документа, систем ће функционисати као и досад, јер ће се у том периоду приступити изради правилника који ће тек прецизирати и обрасце за изјашњавање о донорству.

Златан Першић, стручни сарадник у ресорном министарству, прецизира да се наведеном иницијативом Удружења дијализних и трансплантираних болесника ФБиХ указало на одређене недостатке закона, у смислу да битно ограничава могућности даривања органа и кориштења истих у сврху трансплантације.

"Стога је било потребно интервенисати на начин да се осигура тзв. претпостављени пристанак, чиме би се осигурало да је дозвољено узимати органе и ткива с умрле особе ради пресађивања у сврху лијечења под условом да се даровалац за живота није томе изричито противио", објашњава он.

Тренутно здравствени систем Републике Српске није у могућности да испуни све услове који су прописани за приступање Евротрансплант мрежи, имајући у виду да се у Српској раде трансплантације са живог донора, иако је у посљедње четири године у Универзитетском клиничком центру Републике Српске успјешно реализована 21 трансплантација бубрега, осигураници остварују права на лијечење и у ФБиХ, Србији, Италији, Аустрији, Њемачкој...

Овдје, међутим, не постоје институције које се баве завјештавањем органа, због чега ће у овом дијелу земље бити основан координациони центар, који ће третирати само ово питање.

"Тако ће бити створени услови за формирање базе података о примаоцима људских органа, те формирање јединственог регистра давалаца људских органа, који су за живота дали писани пристанак о даривању истих, и након тога биће могуће формирати и јединствену листу чекања за трансплантацију органа, а иста ће се изводити по реду хитности и према клиничким индикацијама", објашњавају у Министарству здравља и социјалне заштите Републике Српске.

Иако се БиХ и даље налази на самом дну љествице у свијету по броју урађених трансплантација, јер нема кључни закон, према подацима Донорске мреже БиХ, наша земља је дио европског реналног регистра, у који смо ушли захваљујући раду Удружења нефролога, које дјелује на нивоу цијеле БиХ.

Извор: НН