Анализа - Партизанов прелазни рок: Улог дупло већи него љетос, а зарада пута три!

Живот од Шапоњића! Црно-бели први пут после две и по године платили обештећење за странце, појачали одбрану, промовисали наде из омладинске школе, али је утисак да су „танки“ на позицијама офанзивног везног и нападача.

Фудбал 18.02.2016 | 23:15

Партизан се испрсио. За наше услове можда не превише, али у односу на претходни прелазни рок уочљиво. За разлику од летос, кад су до последњег дана потрошили свега 50.000 (Марко Јевтовић), а онда у завршних 24 сата још 350.000 евра (Немања Михајловић и Александар Субић ), црно-бели су током у петак окончане јануарске пијаце издвојили дупло више новца у намери да ојачају тим за који се у првом делу сезоне испоставило да не може да издржи захтеван ритам такмичења на више фронтова.

Освежили су га на позицијама које биле најкритичије. У Хумску 1 стигли су задњи везни Евертон Луиз и штопер Седрик Гогуа, што је први пут после две и по године и пет прелазних рокова да на Топчидерсдком брду плаћају за трансфер странаца, а не да их доводе као слободне играче и(ли) на позајмицу. И то не мало, јер је на рачун Сент Галена пребачено 350.000, а финског СЈК-а округло 400.000 евра, уз обавезу обрачунавања процената од наредних продаја фудбалера из Бразила и Обале Слоноваче.

„Њих двојица су појачања која праве разлику. О Седрику све говори његов надимак – Доминатор. Млад је, може да напредује, а сматрамо да ће играма у Партизану да се допадне публици и донесе нам доста радости наредних сезона. Евертон је тип играча који све стиже, прави је мотор екипе, покретачка снага. Уверени смо да смо с њима двојицом добили квалитет више. Управо онакав какав би странци требало да донесу“, каже Ивица Илиев, спортски директор Партизана.

И преостала двојица зимус ангажованих новајлија су стигла са задатком да зазидају пукотине у дефанзивном делу тима. С тим да за њих клуб из Хумске 1 није плаћао обештећења. Голман Бојан Шаранов је стигао као слободни агент шест месеци после растанка са Макабијем из Хаифе (можда се у толико дугој паузи и крије одговор на питање зашто се није изборио за место међу стативама), док је са Вождовцем направљен џентлменски споразум на основу којег се Марко Јовановић вратио међу црно-беле и већ почео да показује да је боље решење од свих играча који су се јесенас мењали на штоперским позицијама. План је био и да се доведе Филип Стојковић из Чукаричког, међутим, како тај посао није реализован, Ивану Бандаловском је понуђен нови уговор, а бугарски десни бек продужио сарадњу до јуна 2017.!

Кад се сабере новац издвојен за обештећења, као и годишње плате новајлија (према новом клупском правилу не смеју да пређу 150.000 евра, а управо толико се издваја за странце) долази се до сазнања да је Партизан ове зиме издвојио мало више од 1.000.000 евра (укупно 1.040.000 евра) за четири потписа. Уз битну напомену, добио је играча којег је ангажовао још јетос (Немању Михајловића, био у Телеоптику после доласка из Рада), који би требало да му донесе велики плус у офанзивној линији тима.

Управо је тај део екипе остао недовољно добро попуњен. Играчки и бројчано. Црно-бели су после растанка са Стефаном Бабовићем и Николом Нинковићем, као и одлуком да више не рачунају на Андрију Живковића, остали само са времешним Сашом Илићем на позицији организатора игре. У међувремену су јурили Мирка Иванића (Војводина) и Сејдубу Суму (Слован), али како њихове потписе нису дочекали остаје утисак да су „најтањи“ баш на месту иза шпицева. А у самом нападу ослониће се на Валерија Божинова, можда Абубакара Оумаруа (под условом да не оде у Кину), повратика са позајмице Исмаила Бека Фофану и велику наду Душана Влаховића (иако има само 16 година). Покушао је Партизан да врати Габријела Клеа, али је бразилски нападач изабрао Пекинг Ентерпразјс (тренер Александар Станојевић),у финишу прелазног рока преговарао са Дином Ендолувом (Анортозис није желео да пусти свог најбољег играча) и Леандром Тавамбом (Злате Моравце тражиле 1.250.000 евра), па је остао на истом броју шпицева као и јесенас.

Истом, јер се вратио Фофана, али је зато отишао Иван Шапоњић. Његов трансфер у Бенфику, вредан 1.500.000 евра, омогућио је клубу да, без обзира на „сапуницу Андрија Живковић“ колико-толико нормално послује у зимским данима. Кад се томе дода продаја Николе Нинковића (Ђенова га купила за 500.000 евра, Партизану припало 393.000, а остатак је дуг према Џигију на име плата и премија), као и одллазак Петра Грбића у турски Ахисар (120.000 евра) долази се до податка да је Партизан ове зиме зарадио трипут више него летос (кад је продао Николу Дринчића, Бранка Илића и Немању Којића за укупно 720.000 евра). Уз врло битну ставку: да су играчи који су напуштали клуб, углавном споразумним раскидом уговора (Стефан Бабовић, Фабрисио Дорнелас, Ненад Маринковић и Никола Трујић), опраштали дугове или се одрекли плата које су им следовале на папиру, чиме је збирно уштеђено око 700.000 евра.

Чини се да су највећи посао црно-бели направили одлуком да се врате свом изворишту. На инсистирање новог тренера Ивана Томића, а уз подршку спортског директора Ивице Илијева, у први тим су прекомандовани и професионалне уговоре су потписали голман Марко Јовичић (21), штопер Никола Миленковић (19) и везисти Вељко Бирманчевић (18) и Јован Нишић (18), што је уз ревидирање сарадње са суперталентованим центарфором Душаном Влаховићем (16) и продужетком уговора са левим беком Мирославом Богосавцем (19) доказ да се Парни ваљак враћа својим почецима и да би ускоро могао да има још једну генерацију - „беба“.