БиХ на прагу изласка из канџи дефлације

БиХ би ове године могла упловити у инфлаторне воде након дугог периода дефлације, која значајно штети економији, јер доводи до пада промета у малопродаји и смањења прихода од ПДВ-а и производње.

Босна и Херцеговина 16.02.2016 | 13:01

Иако су и инфлација и дефлација лоше, стручњаци сматрају да је благи раст цијена много повољнији од пада, јер стимулише понуду и тражњу. Инфлација подрива економску активност, а предузетницима отежава доношење пословних одлука и смањује добит. Дефлација изазива постепени пад потрошње, што изазива пад производње, инвестиција и отпуштања радника.

Ефекти пада потрошње већ су евидентни, јер су приходи од ПДВ-а лани смањени за 0,78 одсто у односу на 2014. годину иако је био планиран раст. Прошлогодишњи раст извоза за 3,5 одсто дјелимично се може приписати смањењу потражње на домаћем тржишту, док је пад увоза од 2,1 одсто такође резултат одгађања потрошње ради очекиваног додатног пада цијена који карактерише дефлацију.

Подаци Агенције за статистику БиХ показују да од јула 2013. до краја 2014. године само у једном мјесецу није забиљежена дефлација. Инфлација је прошле године регистрована у два мјесеца узастопно након што су цијене у фебруару порасле за 0,2 одсто, а у марту за 0,5 одсто у марту, те у октобру у коме је забиљежена стопа инфлације од 0,4 одсто.

Члан Удружења економиста Републике Српске - СWОТ Предраг Дудуковић сматра да би БиХ након дужег периода у складу са реформама које су у току требало да изађе из дефлације и уплови у зону благог раста цијена, што би у одређеној мјери довело до побољшања на тржишту.

"Важно је да не буде забиљежен само раст цијена, већ да тај тренд прати и раст стандарда и плата", каже Дудуковић.

Он сматра да је умјерена инфлација много прихватљивија, јер стимулише економске процесе.

"Дефлација за дужи период, осим смањења цијена робе, изазива поремећај приликом извоза, кочи раст плата и развој економије", каже Дудуковић.

Дугорочне пројекције Дирекције за економско планирање БиХ показују да би јачање економског раста и запослености у окружењу могли обезбиједити значајан раст не само извоза, него и домаће тражње, која се у великој мјери финансира приливом капитала из иностранства. Осим тога, стабилизација свјетских цијена требало би да утиче и на заустављање дефлације у БиХ.

Индекс цијена у 2015. години
-0,3% јануар

0,2% фебруар

0,5% март

-0,5% април

0% мај

-0,3% јун

-0,9% јул

0% август

-0,1% септембар

0,4% октобар

-0,2% новембар

-0,1% децембар