Живе без школе, месаре а ускоро и апотеке

Рушевине и сабласни алтернативни смјештаји у којима живе стари и болесни, слика је данашње Љубије.

Становницима ове, некада општине, а данас приједорске мјесне заједнице, највећи проблем је храна. Има их који ни по три дана ништа не поједу.

Више гладна него сита Љубица Комљеновић живи у трошној кући старој преко 100 година. Радила је прије рата у Чајевцу, а са 12 година стажа нема право на пензију.

"Три дана нисам ништа јела. Узела сам соли и осолила воде себи и то попила. Видима ја или убити се или звати некога да помогне. Тада сам назвала Дару и она ми је три пута дошла и донијела хране", рекла је Комљеновић.

Нема потомке нити друге родбине и здравље је издаје. Жали се на бол у ногама и рукама, а губи и равнотежу. Међутим, доктору не иде јер је Дом здравља удаљен 10 километара, па за аутобуске карте, да оде и да се врати, треба издвојити четири марке.

Из истих разлога не иде ни у јавну кухињу. А, питање је да ли би и ту добила оброк.

У јавној кухињи се храни 35 корисника, а постоји потреба за 75.

"Сваки дан двоје, троје, који нису на списку, долазе питају ме има ли шта да неће остати да понесу да једу", открива Каролина Вруна из Друштвеног центра Љубија.

У Љубији живе стари, немоћни, али и избјегли и расељени из двадесетдвије општине бивше Југославије. Са распуштањем колективног центра добили су алтернативне смјештаје али не и посао или редовна примања.

Због тога су у реду у јавној кухињи већ у 10 ујутро. Промрзли је чекају нестрпљиво. Иако храна из Приједора долази тек око 13 часова,

"Немам никавих примања. Живим од ове кухиње. Довољан ми је само један оброк", тврди Демири Сафез, избјеглица из Србије.

Са затварањем Рудника Љубија, одлазе инежењери и радници, општина постаје мјесна заједница. Данас без средње школе, без библиотеке, без месаре. А ускоро према најавама и без апотеке.

"Са 2014. на 2015. умрло је 72, а родило се само троје. Сада вам је јасно шта је Љубија", истиче Миле Инђић, предсједник МЗ Љубија.

Није увијек тако било. Весна Шолаја памти период од 60-их до 90-их када је ту живјело преко 20 хиљада становника и око 5.000 радника.

"Љубија је тад имала средњу школу, ђачки дом, базен, болницу", каже Весна Шолаја из УГ “Рударке” Љубија.

Из околних градова су овдје долазили да раде, да се школују, али и да се забаве.

Шолаја нам показује рушевину која је била Дом културе. Ништа не указује на то да је овдје некада наступао тенор свјетског гласа Луциано Паваротти.

Извор: Н1