Ево зашто је грмљавина данас била добар знак

Празник Сретења Господњег славе православни верници у земљама где Божић пада на 7. јануар.

Република Српска 15.02.2016 | 20:52

У Руској цркви Сретење спада у 12 главних црквених празника. Традиција његовог обележавања дошла је из Јерусалима и заузела чврсто место у богослужбеном календару у 4. веку нове ере.

Реч "сретење" значи "сусрет". Превод је веома симболичан и у потпуности карактерише смисао овог празника, рекао је професор Московске духовне академије протојереј Максим Козлов.

У народу су и даље живе представе да, ако је на дан Сретења време ведро и сунчано, онда ће и пролеће бити топло и без пуно кише, ако пак дува ветар, може се очекивати добар урод пољопривредних култура.

Иако се грмљавина на Светог Саву сматра веома лошим знаком, иста појава има потпуно супротно значење на Сретење.

Народно веровање каже да се грмљавини на Сретење треба радовати. Верује са да грмљавина на овај дан доноси родну годину, као и да ће све што се засади сигурно успети.

Грмљавина на Сретење образлаже се тиме да Свети Илија тера ђаволе, како би све до 6. августа било лепо време.

Па и сама хришћанска традиција да се за време Божанске литургије о Сретењу освештавају свеће вероватно је проистекла из старословенског обичаја да се овог дана обавезно пале свеће.

Сматрало се да ватра која је припитомљена о Сретењу има скривену чаробну моћ и да ће кућу штитити од грмљавине и муња, као и од других несрећа.