Evo zašto je grmljavina danas bila dobar znak

Praznik Sretenja Gospodnjeg slave pravoslavni vernici u zemljama gde Božić pada na 7. januar.

Republika Srpska 15.02.2016 | 20:52

U Ruskoj crkvi Sretenje spada u 12 glavnih crkvenih praznika. Tradicija njegovog obeležavanja došla je iz Jerusalima i zauzela čvrsto mesto u bogoslužbenom kalendaru u 4. veku nove ere.

Reč "sretenje" znači "susret". Prevod je veoma simboličan i u potpunosti karakteriše smisao ovog praznika, rekao je profesor Moskovske duhovne akademije protojerej Maksim Kozlov.

U narodu su i dalje žive predstave da, ako je na dan Sretenja vreme vedro i sunčano, onda će i proleće biti toplo i bez puno kiše, ako pak duva vetar, može se očekivati dobar urod poljoprivrednih kultura.

Iako se grmljavina na Svetog Savu smatra veoma lošim znakom, ista pojava ima potpuno suprotno značenje na Sretenje.

Narodno verovanje kaže da se grmljavini na Sretenje treba radovati. Veruje sa da grmljavina na ovaj dan donosi rodnu godinu, kao i da će sve što se zasadi sigurno uspeti.

Grmljavina na Sretenje obrazlaže se time da Sveti Ilija tera đavole, kako bi sve do 6. avgusta bilo lepo vreme.

Pa i sama hrišćanska tradicija da se za vreme Božanske liturgije o Sretenju osveštavaju sveće verovatno je proistekla iz staroslovenskog običaja da se ovog dana obavezno pale sveće.

Smatralo se da vatra koja je pripitomljena o Sretenju ima skrivenu čarobnu moć i da će kuću štititi od grmljavine i munja, kao i od drugih nesreća.