Ин мемориам - Слободан Сантрач...Голгетер за сва времена!
Легендарни фудбалер и тренер Слободан Сантрач преминуо је у суботу од последица срчаног удара у 70. години. Памтиће се бројне његове бравуре на терену, али и његова селекторска улога. Јер, бољег Срби нису имали последњих 25 година на светским првенствима.
Фудбал 17.02.2016 | 23:45
Сантрач је био наш прослављени фудбалер и селектор репрезентације Југославије која је играла на Светском првенству 1998. у Француској.
Рођен је у Коцељеви 1. јула 1946. године, а каријеру је почео у ОФК Београду 1965. Дрес "романтичара" са Карабурме са успехом је носио девет година и био најбољи стрелац у историји југословенског фудбала. Освојио је и Куп тадашње Југославије 1966.
Легендарни голгетер, иако релативно ситан за центарфора са 171 центиметром висине и 65 килограма, био је страх и трепет за голмане. Заједно са Скобларом и Самарџићем чинио је трио који је тресао мреже као од шале.
Сантрач је за 244 утакмице за ОФК Београд постигао 169 голова.
Каријера га је даље одвела у Грасхоперс, да би се после свега две године у иностранству вратио на "своју" Карабурму и дрес ОФК Београда носио и у сезони 1976/1977.
Потом је отишао у Партизан и у клубу из Хумске провео наредне три године. Са црно-белима је освојио титулу првака државе и трофеј победника Средњоевропског купа.
Последњи, 218. првенствни погодак постигао је као члан земунске Галенике 10. јуна 1983. против Будућности у Подгорици (1:1). У дресу Галенике је и завршио играчку каријеру ове године.
Када се саберу све утакмице (пионирске, омладинске и прве екипу тимова за које је наступао, тим ЈНА, утакмице за све селекције СФРЈ и такмичења за Куп УЕФА и Куп Сајамских градова) и погоци, Сантрач је одиграо 1.359 мечева и дао 1.301 гол.
За репрезентацију СФР Југославије уписао је осам наступа уз један погодак.
Као тренер је предводио неколико кинеских клубова, селектор Југославије био је од 1994. до 1998. године, а потом је седео на клупи репрезентације Саудијске Арабије и Македоније.
Легендарни фудбалер и тренер Слободан Сантрач изненада је преминуо у суботу увече, а памтиће се и препричавати бројне његове бравуре на терену.
Одлазак рођеног голгетера шокирао је јавност и све који воле истинске спортске великане. А, такав је Сантрач управо био и као такав ће остати упамћен.
Легендарни Сани није био робусан нападач са свега 171 центиметром висине, нити је био врхунски дриблер. Не, није био атрактиван, али је био ненадмашан мајстор да се намести и постигне гол.
Увек у право време на правом месту како би затресао мрежу.
Да је то баш тако сведочи и следеће - као играч Грасхоперса је на утакмици против Зорлицона (10:1) постигао чак девет(!) голова, а то му није био први пут.
Девет погодака на једном мечу дао је и у дресу ваљевског Металца против Колубаре (14:1).
Шутирао је изванредно са обе ноге, али је голове постизао и главом. Није волео да прима лопту у ноге и увек се трудио да претрчи чувара, и да се нађе тамо где би га најмање очекивали
Увек је вребао противничке грешке и немилосрдно их кажњавао. Шутирао је из колена, ударци му нису били превише јаки, већ је био хируршки прецизан, мајсторски је знао да превари голмана.
Био је изузетно сналажљив и вешт у казненом простору, надарен да муњевито реагује и изненади противничког чувара мреже.
Сантрачеве бројке за историју
- Са 218 постигнутих голова убедљиво заузима прво место на листи југословенских лигашких рекордера свих времена.
- Четири пута је био најбољи југословенски прволигашки стрелац (1967/68. - 22 гола, 1969/70. - 20, 1971/72. - 33, 1972/73. - 25)
- Током каријере одиграо је укупно 1.359 утакмица и постигао 1.301 гол.
Драгослав Степановић је шест година играо са Слободаном Сантрачом у ОФК Београду. Али, њих двојица су били више од саиграча. Зато и не чуди што га је вест о "Санијевој" смрти затекла и дубоко погодила.
- Затекли сте ме овом информацијом. Али, хвала што сте ме се сетили и јавили ми одмах. Значи то човеку... А, шта да кажем о Санију? Шест година смо провели у "романтичарима" са Карабурме. Његове људске и спортске способности су и на једном и на другом плану показане и доказане. И његова фамилија и сви ми из клуба смо били уз њега јер није био обичан фудбалер. Био је више од тога. Ми, у тадашњој генерацији ОФК Београда, смо му стално говорили: Еј, ти само горе стој, ми ћемо да радимо за тебе - рекао је Степановић за "Блиц".
"Степи" и "Сани" су били део чудесне генерације са Омладинског стадиона. Када је 1966. освојен Куп Југославије, и то победом над загребачким Динамом од 6:2, нападачки "трио С" (Јосип Скоблар, Спасоје "Паја" Самарџић и Слободан Сантрач) дао је по два гола. Али, Сантрач је био много више за Степановића од колеге из тима.
- Сећам се, као да је јуче било, он је био један од оних који је међу првима у нашој земљи купио Мазду. И то белу. Он је мене и супругу возио на венчање - каже Степановић за "Блиц", прекидајући на тренутак разговор да би жени саопштио тужну вест.
Данашње младе генерације нису имале прилику да на делу виде најбољег голгетера југославенског фудбала. А дао је "Сани" 1.301 погодак на 1.359 утакмица. Од тога, у првенствима СФРЈ, 186 голова на 284 наступа за ОФК Београд у тадашњој Првој лиги, елитном рангу такмичења.
- Људи, то што је он радио, то је било необјашњиво. Када би требало да га дефинишем у једној реченици, било би то "На правом месту у право време". Ја сам, ето, милион пута био у противничком шеснаестерцу, али колико год пута да сам тамо одлазио чекајући додавања, центаршутеве, лопта је увек стизала код њега. И, он је, по правилу, увек давао гол. А тресао је мреже иако није имао врхунску технику, нити је био најбољи и најјачи на терену. Умео је, просто, да заврши оно што ради цео тим. То је стварно било необјашнњаво. Да је сада ту, да је још жив, ни он не би умео да објасни како је то успевао. Био је посебан. Необјашњив - закључио је Драгослав Степановић
Кад је завршио више него успешну играчку каријеру, остао је веран последњерн клубу, земунској Галеници, у којој је вршио дужност секретара и водио бригу о активностима и организацији утакмица.
Био је и селектор репрезентације Југославије, на клупи је седе од 1994. до 1998. године и одвео је "плаве" у Француску на Светско првенство 1998.
Претходно, национални тим је под Сантрачевим вођством заблистао у баражу. Очитане су две невероватне лекције селекцији Мађарске са 7:1 у Будимпешти и 5:0 у Београду.
Бољи увод за Мундијал није могао да се замисли. Били смо једни од фаворита из сенке, национални тим су предводили Драган Стојковић Пикси, Предраг Мијатовић, Дејан Савићевић, Владимир Југовић, Синиша Михајловић, од млађих играча Дејан Станковић...
На старту је пао Иран са 1:0 голом Михајловића из слободњака, па је уследила чувена утакмица са Немачком.
Тако мало је недостајало да Југославија баци на колена фаворизованог ривала. Било је то 70 минута фудбалске рапсодије у "плавом" под вођством чувеног Санија.
Деки Станковић и Пикси су затресли мрежу Немаца, који су на карактеристичан начин ипак успели да избегну пораз и изједначе на коначних 2:2.
У трећем колу групе Ф пала је репрезентација САД (1:0) и то поготком Слободана Комљеновића на самом старту. Сантрачеви "плави" су се пласирали у осмину финала.
Дуго ће свим љубитељима фудбала остати у сећању тај сусрет са Холанђанима у Тулузу. Она пречка се вероватно још "тресе". Повеле су "лале" преко Дениса Бергкампа, изједначио је Комљеновић почетком другог полувремена и онда кобни пенал.
Тренутак који је одредио судбину Југославије на том Мундијалу - Југовић је изнудио пенал у 51. минуту, а Мијатовић је са беле тачке уздрмао пречку.
Снове о пласману у четвртфинале срушио је Едгар Давидс у самом финишу, када су сви већ очекивали продужетке.
Југославија је на крају заузела десето место у конкуренцији 32 репрезентације, што је и највећи успех нашег фудбала у последњих 25 година на светским првенствима.
Били смо још учесници планетарне смотре 2006. и 2010. када смо такмичење завршавали у групи. Што се тиче ЕП, од Сантрачеве ере били смо учесници само 2000. године и од тада нас нема на европској мапи.
И зато ће Сани додатно бити упамћен као селектор који је успешно водио национални тим, умало шокирао Немачку и остао последњи који је предводио репрезентацију у мундијалској нокаут фази.

Коментари / 0
Оставите коментар