In memoriam - Slobodan Santrač...Golgeter za sva vremena!

Legendarni fudbaler i trener Slobodan Santrač preminuo je u subotu od posledica srčanog udara u 70. godini. Pamtiće se brojne njegove bravure na terenu, ali i njegova selektorska uloga. Jer, boljeg Srbi nisu imali poslednjih 25 godina na svetskim prvenstvima.

Santrač je bio naš proslavljeni fudbaler i selektor reprezentacije Jugoslavije koja je igrala na Svetskom prvenstvu 1998. u Francuskoj.

Rođen je u Koceljevi 1. jula 1946. godine, a karijeru je počeo u OFK Beogradu 1965. Dres "romantičara" sa Karaburme sa uspehom je nosio devet godina i bio najbolji strelac u istoriji jugoslovenskog fudbala. Osvojio je i Kup tadašnje Jugoslavije 1966.

Legendarni golgeter, iako relativno sitan za centarfora sa 171 centimetrom visine i 65 kilograma, bio je strah i trepet za golmane. Zajedno sa Skoblarom i Samardžićem činio je trio koji je tresao mreže kao od šale.

Santrač je za 244 utakmice za OFK Beograd postigao 169 golova.

Karijera ga je dalje odvela u Grashopers, da bi se posle svega dve godine u inostranstvu vratio na "svoju" Karaburmu i dres OFK Beograda nosio i u sezoni 1976/1977.

Potom je otišao u Partizan i u klubu iz Humske proveo naredne tri godine. Sa crno-belima je osvojio titulu prvaka države i trofej pobednika Srednjoevropskog kupa.

Poslednji, 218. prvenstvni pogodak postigao je kao član zemunske Galenike 10. juna 1983. protiv Budućnosti u Podgorici (1:1). U dresu Galenike je i završio igračku karijeru ove godine.

Kada se saberu sve utakmice (pionirske, omladinske i prve ekipu timova za koje je nastupao, tim JNA, utakmice za sve selekcije SFRJ i takmičenja za Kup UEFA i Kup Sajamskih gradova) i pogoci, Santrač je odigrao 1.359 mečeva i dao 1.301 gol.

Za reprezentaciju SFR Jugoslavije upisao je osam nastupa uz jedan pogodak.

Kao trener je predvodio nekoliko kineskih klubova, selektor Jugoslavije bio je od 1994. do 1998. godine, a potom je sedeo na klupi reprezentacije Saudijske Arabije i Makedonije.

Legendarni fudbaler i trener Slobodan Santrač iznenada je preminuo u subotu uveče, a pamtiće se i prepričavati brojne njegove bravure na terenu.

Odlazak rođenog golgetera šokirao je javnost i sve koji vole istinske sportske velikane. A, takav je Santrač upravo bio i kao takav će ostati upamćen.

Legendarni Sani nije bio robusan napadač sa svega 171 centimetrom visine, niti je bio vrhunski dribler. Ne, nije bio atraktivan, ali je bio nenadmašan majstor da se namesti i postigne gol.

Uvek u pravo vreme na pravom mestu kako bi zatresao mrežu.

Da je to baš tako svedoči i sledeće - kao igrač Grashopersa je na utakmici protiv Zorlicona (10:1) postigao čak devet(!) golova, a to mu nije bio prvi put.

Devet pogodaka na jednom meču dao je i u dresu valjevskog Metalca protiv Kolubare (14:1).

Šutirao je izvanredno sa obe noge, ali je golove postizao i glavom. Nije voleo da prima loptu u noge i uvek se trudio da pretrči čuvara, i da se nađe tamo gde bi ga najmanje očekivali

Uvek je vrebao protivničke greške i nemilosrdno ih kažnjavao. Šutirao je iz kolena, udarci mu nisu bili previše jaki, već je bio hirurški precizan, majstorski je znao da prevari golmana.

Bio je izuzetno snalažljiv i vešt u kaznenom prostoru, nadaren da munjevito reaguje i iznenadi protivničkog čuvara mreže.

Santračeve brojke za istoriju

- Sa 218 postignutih golova ubedljivo zauzima prvo mesto na listi jugoslovenskih ligaških rekordera svih vremena.

- Četiri puta je bio najbolji jugoslovenski prvoligaški strelac (1967/68. - 22 gola, 1969/70. - 20, 1971/72. - 33, 1972/73. - 25)

- Tokom karijere odigrao je ukupno 1.359 utakmica i postigao 1.301 gol.

Dragoslav Stepanović je šest godina igrao sa Slobodanom Santračom u OFK Beogradu. Ali, njih dvojica su bili više od saigrača. Zato i ne čudi što ga je vest o "Sanijevoj" smrti zatekla i duboko pogodila.

- Zatekli ste me ovom informacijom. Ali, hvala što ste me se setili i javili mi odmah. Znači to čoveku... A, šta da kažem o Saniju? Šest godina smo proveli u "romantičarima" sa Karaburme. Njegove ljudske i sportske sposobnosti su i na jednom i na drugom planu pokazane i dokazane. I njegova familija i svi mi iz kluba smo bili uz njega jer nije bio običan fudbaler. Bio je više od toga. Mi, u tadašnjoj generaciji OFK Beograda, smo mu stalno govorili: Ej, ti samo gore stoj, mi ćemo da radimo za tebe - rekao je Stepanović za "Blic".

"Stepi" i "Sani" su bili deo čudesne generacije sa Omladinskog stadiona. Kada je 1966. osvojen Kup Jugoslavije, i to pobedom nad zagrebačkim Dinamom od 6:2, napadački "trio S" (Josip Skoblar, Spasoje "Paja" Samardžić i Slobodan Santrač) dao je po dva gola. Ali, Santrač je bio mnogo više za Stepanovića od kolege iz tima.

- Sećam se, kao da je juče bilo, on je bio jedan od onih koji je među prvima u našoj zemlji kupio Mazdu. I to belu. On je mene i suprugu vozio na venčanje - kaže Stepanović za "Blic", prekidajući na trenutak razgovor da bi ženi saopštio tužnu vest.

Današnje mlade generacije nisu imale priliku da na delu vide najboljeg golgetera jugoslavenskog fudbala. A dao je "Sani" 1.301 pogodak na 1.359 utakmica. Od toga, u prvenstvima SFRJ, 186 golova na 284 nastupa za OFK Beograd u tadašnjoj Prvoj ligi, elitnom rangu takmičenja.

- Ljudi, to što je on radio, to je bilo neobjašnjivo. Kada bi trebalo da ga definišem u jednoj rečenici, bilo bi to "Na pravom mestu u pravo vreme". Ja sam, eto, milion puta bio u protivničkom šesnaestercu, ali koliko god puta da sam tamo odlazio čekajući dodavanja, centaršuteve, lopta je uvek stizala kod njega. I, on je, po pravilu, uvek davao gol. A tresao je mreže iako nije imao vrhunsku tehniku, niti je bio najbolji i najjači na terenu. Umeo je, prosto, da završi ono što radi ceo tim. To je stvarno bilo neobjašnnjavo. Da je sada tu, da je još živ, ni on ne bi umeo da objasni kako je to uspevao. Bio je poseban. Neobjašnjiv - zaključio je Dragoslav Stepanović

Kad je završio više nego uspešnu igračku karijeru, ostao je veran poslednjern klubu, zemunskoj Galenici, u kojoj je vršio dužnost sekretara i vodio brigu o aktivnostima i organizaciji utakmica.

Bio je i selektor reprezentacije Jugoslavije, na klupi je sede od 1994. do 1998. godine i odveo je "plave" u Francusku na Svetsko prvenstvo 1998.

Prethodno, nacionalni tim je pod Santračevim vođstvom zablistao u baražu. Očitane su dve neverovatne lekcije selekciji Mađarske sa 7:1 u Budimpešti i 5:0 u Beogradu.

Bolji uvod za Mundijal nije mogao da se zamisli. Bili smo jedni od favorita iz senke, nacionalni tim su predvodili Dragan Stojković Piksi, Predrag Mijatović, Dejan Savićević, Vladimir Jugović, Siniša Mihajlović, od mlađih igrača Dejan Stanković...

Na startu je pao Iran sa 1:0 golom Mihajlovića iz slobodnjaka, pa je usledila čuvena utakmica sa Nemačkom.

Tako malo je nedostajalo da Jugoslavija baci na kolena favorizovanog rivala. Bilo je to 70 minuta fudbalske rapsodije u "plavom" pod vođstvom čuvenog Sanija.

Deki Stanković i Piksi su zatresli mrežu Nemaca, koji su na karakterističan način ipak uspeli da izbegnu poraz i izjednače na konačnih 2:2.

U trećem kolu grupe F pala je reprezentacija SAD (1:0) i to pogotkom Slobodana Komljenovića na samom startu. Santračevi "plavi" su se plasirali u osminu finala.

Dugo će svim ljubiteljima fudbala ostati u sećanju taj susret sa Holanđanima u Tuluzu. Ona prečka se verovatno još "trese". Povele su "lale" preko Denisa Bergkampa, izjednačio je Komljenović početkom drugog poluvremena i onda kobni penal.

Trenutak koji je odredio sudbinu Jugoslavije na tom Mundijalu - Jugović je iznudio penal u 51. minutu, a Mijatović je sa bele tačke uzdrmao prečku.

Snove o plasmanu u četvrtfinale srušio je Edgar Davids u samom finišu, kada su svi već očekivali produžetke.

Jugoslavija je na kraju zauzela deseto mesto u konkurenciji 32 reprezentacije, što je i najveći uspeh našeg fudbala u poslednjih 25 godina na svetskim prvenstvima.

Bili smo još učesnici planetarne smotre 2006. i 2010. kada smo takmičenje završavali u grupi. Što se tiče EP, od Santračeve ere bili smo učesnici samo 2000. godine i od tada nas nema na evropskoj mapi.

I zato će Sani dodatno biti upamćen kao selektor koji je uspešno vodio nacionalni tim, umalo šokirao Nemačku i ostao poslednji koji je predvodio reprezentaciju u mundijalskoj nokaut fazi.