Вучић: Уз Карађорђа смо научили етику, уз Милоша политику

Предсједник Владе Србије Александар Вучић изјавио је да Србија поново зна своје поријекло и своју вјеру и да је настала из вјере направљене од крви и суза.

Србија 15.02.2016 | 16:38

Вучић је поводом Сретења - Дана државности Србије, у бесједи на свечаној академији у Крагујевцу, рекао да српски народ није имао никакав рационалан разлог за вјеру када је одлучио да буде слободан и стварао државу 1804. и 1835, јер је та вјера настала у биједи и ропству.

"Показало се да је вјера направљена од крви и суза најчвршћа и најјача творевина и из ње је настала Србија, из ње смо сви ми настали... Ако је Карађорђе био слобода, Милош Обреновић је био држава. На Карађорђу смо научили шта је етика, на Милошу шта је политика", истакао је Вучић.

Он је додао да Србија данас поново ради на себи и вјерује да су слобода, правда и живот могући на земљи, те да и Србија може да их има.

"Морамо да наставимо баш овде пуким признањем да смо у Шумадији и Крагујевцу добили модерну српску државу и постали Србија и да су нам то дали један преки и храбри војник, један мудри и неписмени књаз и један романтични бечки студент и њихова огромна енергија и вера", рекао је Вучић.

Он је навео да је један православни народ имао вјеру када је доносио двије најважније одлуке у историји - прву 1804. да хоће да буде слободан и другу 1835. да хоће ту слободу да озакони и створи државу.

"Морамо да будемо фасцинирани јер тај народ никакав рационалан разлог за слободу није имао", нагласио је Вучић.

Вучић је рекао да је Карађорђе поступао херојски и част стављао испред народа, а Милош историјски, па и ако се морало понекад и испод достојанства, али су народ и Србија били на добитку.

"Милош је научио на Крађорђевом искуству и знао је шта треба да избегне. Они су били уједињени и знали да само уједињена Србија може да иде напред. И данас се слави вера у нас и у Србију", истакао је Вучић.

На Опленцу одржана централна церемонија

Полагањем вијенца на гроб вожда Карађорђа и одавањем државних и војних почасти код цркве Светог Ђорђа на Опленцу код Тополе, одржана је централна церемонија поводом националног празника Дана Државности Србије – Сретења.

Вијенац на гроб Карађорђа у овој цркви положио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Александар Вулин, а церемонији је присуствовао и министар за рад и борачко-инвалидску заштиту Републике Српске Миленко Савановић, представници државног кора, Војске Србије, као и борачких удружења.

Вулин је рекао да је Србија повратила право да сама одлучује куда иде, ко су јој пријатељи, какву војску треба да има и да то право више никада неће предати никоме.

Он је рекао да су Срби древни народ и да зато већ хиљаду година знају да кажу име своје земље, границе, писмо и језик, да разликују лаж од истине и знају да се слобода не добија, него отима.

"Мало је народа у свијету који своју земљу зову мајком, али је само један народ - српски који својој дјеци даје име по слободи. Знају Срби да нема богатог роба и да само слободни људи рађају слободне људе", рекао је Вулин.

Он каже да је Србија била јадна и биједна само када није била слободна и додаје да је Србија богата, јака и срећна само ако је слободна.

"Нема и неће бити Срба који нису у стању да одговоре на позив за слободу, који нису стали на страну истине и правде. Било је дана када је Србија уморна и очајна допуштала да други за њу одлучују, али та времена су прошла заувек", рекао је Вулин.

"Да није било Карађорђеве храбрости и Првог српског устанка, не би било ни Милошеве мудрости и Другог српског устанка", рекао је Вулин.

Он је истакао да они који знају Србе, знају да се ништа брже не ствара као српска војска, када од народа сељака постаје народ ратника.

"Довољно је да залелечу црквена звона и да се каже да долазе хорде зла да пале куће, па да Србин пронађе униформу оца. Али, нема ништа упорније и честитије од решености српског сељака да траје у миру заувек", рекао је Вулин.

Сретење − Дан државности Србије обиљежава се у спомен на почетак Првог српског устанка 15. фебруар 1804 и чин проглашења Сретењског Устава Књажевине Србије 15. фебруар 1835.

Устанички скуп, одржан у Орашцу, представља почетак обнове српске државности послије вишевијековне отоманске власти. На збору старјешина у Орашцу, 14. фебруара 1804. године, за вођу устанка изабран је Ђорђе Петровић.

У наредних неколико година устаничка војска, под вођством Карађорђа, у чувеним биткама код Иванковца, Делиграда, Мишара, у Београду и другим мјестима, поразила је отоманске снаге и ослободила готово цијелу територију Београдског пашалука.

Тиме су Срби отпочели ослободилачку борбу против отоманске власти и процес стварања своје нововековне државе.