Ко заступа интересе пољопривредника?

У Републици Српској има око 30.000 регистровано газдинстава, од којих је комерцијални око 5.000, а остало су некомерцијална или мала газдинства. Највећи број малих газдинстава, осим свог имања, не поседује ниста више.

Република Српска 15.02.2016 | 11:25

Период 90-их који је био почетак транзиције на овим просторима, довео је до пропадања великог броја задруга, које су настале у социјалистчкој ери где сва власчка структура била друштвеног карактера. Управо преко тих задруга мала газдинства су успјела да се појаве на тржишту и успоставе партнерски однос са прерађивачком индустријом.

Приватизациом прерађивачки капацитета (прехрамбене индустрије), као и нестанка задруга социјалистичког типа, дошло је нарушавања репродукционог ланца производње хране за тржиште.

Дошло је до сталних проблема и сукоба између нових власника и пољоприврдника. Жеља за што већим профитом новопечених власника у прехрамбеној индустрији, одражавало се кроз смањење цијена примарних пољопривредних производа и продужавања рокова исплате за предате производе од стране пољопривредника.

На основу ове констатиције се може и поставити питање: Зашто се држава није довољно укључила за стварње повољнијег амбијента за пољопривреднике?

Нестанак задруга самоуправног типа, доводи до престанка уговарања производње и продаје производње познатом купцу, као и престанак кредитни и прометни функција, које задругарство доведи на маргине.

Такође и државни органи, прије свега Министарство пољопривреде и Задружни савез су наставили радничко самоуправљање у постојећим задругама, а маргинализовали учешће пољопривредника у управљању.

Као резултат свега наведеног, долази до појаве нови малих приватних предућа који се нуде као сарадници пољопривредницима у обезбеђивање репроматеријала (инпута) и продају њихови производа.

Суочени са проблемом савремене пољопривреде, кроз све јачу конкуренцију, као и приступ тржишу, мала газднства увиђају све мању заступљеност пред државом и великим играчима на тржишту.

Због немогућности опстанка постојећи задруга, као и не дефинисање власничке структуре и амнозитета пољопривредника на самоуправни период, доводи до новог организвање пољопривредника кроз разна удружења. Тако да по неким подацима у Републици Српској имају регистовано око 100 удружења из сектора пољопривреде.

Велики број удружења је настало на основу тога да могу у име и за рачун својих чланова обављати промет роба и услуга на тржишу, нека удружења имају амбиције да контролишу интересе пољопривредника, а неки као резултат политчких странака да овладају гласачима из руралних средина.

Код нас, најбоља организовања удружења су управо постала она која су организовале политичке странка. Остала удружења су на маргинама и врло их је мало активно.

Удружења настала као резултат политчких странака своди се на страначку манипулацију, како у вријема избора, тако и после, а посебно се огледа при доношењу предлога закона и других прописа које се непосредно односе економски положај пољопривредних газдинстава.

Последњих година смо свједоци, да сваки министар имао је своје удружење пољопривредника. Председници тих удружење служили су му као позадина за фотографисање, као и подршка при доношењу важних одлука, закона и подзаконских аката. Створен је такви услови да сваки Министар пољопривреде има покриће за вођење своје аграрне политике.

Тако се води аграрна политика у Републици Срспкој, гледајући у кратком периоду, последњих 2-3 године, то је неконзистентно и нетранспарентно, што као последицу има против интереса малих пољопривредних газдинстава. Наш предлог министарству пољопривреде је да се сва удружења повежу у систем који би заступао стварни интерес пољопривредних произвођача.