Дуле: Није стављена тачка на црно-бијели свијет!

Тренер Лиможа Душко Вујошевић рекао је у интервјуу за "Вечерње новости" да ипак није стављена тачка на “црно-бели“ свет.

Кошарка 15.02.2016 | 12:20

Некадашњи тренер Партизана није желео да говори о детаљима свог одласка из клуба који је годинама успешно предводио, а истакао је и да је веома задовољан почетком своје одисеје у Лиможу, традиционалној кошаркашкој средини која живи за спорт испод обруча.

“Нисам очекивао овакав почетак, када сам долазио нисмо постављали циљеве. Клуб се тада налазио на 11. месту у француској лиги и са те позиције не може да се очекује богзна шта. Покушавам да што пре успоставим систем у екипи која је била доста запуштена. Смена тренера је већ нешто што покреће тим. Сигурно су и играчи имали мотив да се докажу. Појавила се и срећа, која је у спорту обично нечим заслужена. Све се то поклопило. Кренуло је добро, сада то треба одржати“, рекао је Вујошевић.

Тројфејни стручњак је навео да је тешко поднео период док је био без посла.

“Имам шећерну болест и да бих могао да живим, свако вече морам да се убодем иглом и себи дам инсулин. Схватио сам тада да ми, на неки такав начин, скоро неопходан за живот, недостаје и дневна доза кошарке. Мимо пара које се њоме зарађују, и славе коју она доноси, кошарка мом животу даје смисао и осећај корисности“, додао је Вујошевић.

Каже да за последње три године у Партизану није примио ни петину суме из уговора.

“И та петина је била неравноправно распоређена. Заиста бих био социјални случај да пре тога нисам имао уговор у Русији. Још је већи проблем кад радите с играчима који нису плаћени. Све време сам покушавао да окренем причу на то да од тога не треба да праве алиби, да треба да имају обавезу, а да ће паре стићи пре или касније, на овом или неком другом месту. Таквих проблема у Лиможу нема“, истакао је Вујошевић.

Још не жели да прича о свему што се догађало око његовог одласка из Партизана.

“Из Партизана нисам отишао безболно. Поједини људи из клуба правили су пропаганду да би оправдали своје поступке. Знао сам ка ком крају ово иде, колику ћу цену да платим и ко ће бити извршиоци - људи за које сам се борио и за које сам подметао леђа. Једноставно, нисам више имао снаге да то подносим. Све је то било и питање смисла. Против мене је вођена кампања, изазвана тиме што сам покушао да браним право Кошаркашког клуба Партизан на часну егзистенцију и равноправан третман, што сам указивао на немале неправилности оног дела државног апарата који би требало да води рачуна о спорту, и оних којима то није посао, али се тиме баве. Због свега, изазвао сам снажна непријатељства према себи. Зна се у Београду зашто сам отишао. И док сам био тренер, причао сам шта се дешава у клубу и око њега, дајући другима прилику да реагују. Нека неке ствари, засада, остану ковертиране“, додао је Вујошевић.

Додаје и да прати игре свог некадашњег тима.

“Ипак није стављена тачка на црно-бели свет. Кад год могу пратим Партизан. Кад немам тренинг или утакмицу на неком од сајтова погледам шта ради Партизан. Мој проблем и јесте што сам пупчаном врпцом везан за Партизан. Долазак у Лимож је у том смислу, можда, лековит, јер имам толико обавеза да не могу да се бавим другим стварима“, навео је Вујошевић.

На питање да ли се чуо са новим тренером Партизана Александром Џикићем одговорио је одрично.

“Није ме звао. Знам да је писмен тренер, који добро познаје кошарку, има довољно искуства и у стању је да се сам брине и о себи и о тиму који води“, рекао је Вујошевић.

У Лиможу су га сачекали Лео Вестерман и Бо Мекејлеб, момци који су носили дрес Партизана и добро знају како изгледа рад са искусним стручњаком.

“То су моји ратни другови! Французи који су били у Партизану, као што су Ловерњ или Вестерман, показали су да имају велико грађанско и спортско васпитање. Памтим лице Вестерманових родитеља када је по други пут повредио укрштене лигаменте. То су поднели тако стоички и господски. Сећам се и лица родитеља неких наших играча који су за много ситније повреде били скоро љути. Раду сам се учио и из француске културе, читајући "Писма" Флобера. Патриота сам, на свој специфичан начин, и драго ми је што се емоције између једног дела Србије и Француске обнављају преко момака који су играли у Партизану. Много ми је лакше што су Лео и Бо сада ту. Знамо се и они су део мојих навика пренели саиграчима“, истакао је Вујошевић.