Dule: Nije stavljena tačka na crno-bijeli svijet!

Trener Limoža Duško Vujošević rekao je u intervjuu za "Večernje novosti" da ipak nije stavljena tačka na “crno-beli“ svet.

Košarka 15.02.2016 | 12:20

Nekadašnji trener Partizana nije želeo da govori o detaljima svog odlaska iz kluba koji je godinama uspešno predvodio, a istakao je i da je veoma zadovoljan početkom svoje odiseje u Limožu, tradicionalnoj košarkaškoj sredini koja živi za sport ispod obruča.

“Nisam očekivao ovakav početak, kada sam dolazio nismo postavljali ciljeve. Klub se tada nalazio na 11. mestu u francuskoj ligi i sa te pozicije ne može da se očekuje bogzna šta. Pokušavam da što pre uspostavim sistem u ekipi koja je bila dosta zapuštena. Smena trenera je već nešto što pokreće tim. Sigurno su i igrači imali motiv da se dokažu. Pojavila se i sreća, koja je u sportu obično nečim zaslužena. Sve se to poklopilo. Krenulo je dobro, sada to treba održati“, rekao je Vujošević.

Trojfejni stručnjak je naveo da je teško podneo period dok je bio bez posla.

“Imam šećernu bolest i da bih mogao da živim, svako veče moram da se ubodem iglom i sebi dam insulin. Shvatio sam tada da mi, na neki takav način, skoro neophodan za život, nedostaje i dnevna doza košarke. Mimo para koje se njome zarađuju, i slave koju ona donosi, košarka mom životu daje smisao i osećaj korisnosti“, dodao je Vujošević.

Kaže da za poslednje tri godine u Partizanu nije primio ni petinu sume iz ugovora.

“I ta petina je bila neravnopravno raspoređena. Zaista bih bio socijalni slučaj da pre toga nisam imao ugovor u Rusiji. Još je veći problem kad radite s igračima koji nisu plaćeni. Sve vreme sam pokušavao da okrenem priču na to da od toga ne treba da prave alibi, da treba da imaju obavezu, a da će pare stići pre ili kasnije, na ovom ili nekom drugom mestu. Takvih problema u Limožu nema“, istakao je Vujošević.

Još ne želi da priča o svemu što se događalo oko njegovog odlaska iz Partizana.

“Iz Partizana nisam otišao bezbolno. Pojedini ljudi iz kluba pravili su propagandu da bi opravdali svoje postupke. Znao sam ka kom kraju ovo ide, koliku ću cenu da platim i ko će biti izvršioci - ljudi za koje sam se borio i za koje sam podmetao leđa. Jednostavno, nisam više imao snage da to podnosim. Sve je to bilo i pitanje smisla. Protiv mene je vođena kampanja, izazvana time što sam pokušao da branim pravo Košarkaškog kluba Partizan na časnu egzistenciju i ravnopravan tretman, što sam ukazivao na nemale nepravilnosti onog dela državnog aparata koji bi trebalo da vodi računa o sportu, i onih kojima to nije posao, ali se time bave. Zbog svega, izazvao sam snažna neprijateljstva prema sebi. Zna se u Beogradu zašto sam otišao. I dok sam bio trener, pričao sam šta se dešava u klubu i oko njega, dajući drugima priliku da reaguju. Neka neke stvari, zasada, ostanu kovertirane“, dodao je Vujošević.

Dodaje i da prati igre svog nekadašnjeg tima.

“Ipak nije stavljena tačka na crno-beli svet. Kad god mogu pratim Partizan. Kad nemam trening ili utakmicu na nekom od sajtova pogledam šta radi Partizan. Moj problem i jeste što sam pupčanom vrpcom vezan za Partizan. Dolazak u Limož je u tom smislu, možda, lekovit, jer imam toliko obaveza da ne mogu da se bavim drugim stvarima“, naveo je Vujošević.

Na pitanje da li se čuo sa novim trenerom Partizana Aleksandrom Džikićem odgovorio je odrično.

“Nije me zvao. Znam da je pismen trener, koji dobro poznaje košarku, ima dovoljno iskustva i u stanju je da se sam brine i o sebi i o timu koji vodi“, rekao je Vujošević.

U Limožu su ga sačekali Leo Vesterman i Bo Mekejleb, momci koji su nosili dres Partizana i dobro znaju kako izgleda rad sa iskusnim stručnjakom.

“To su moji ratni drugovi! Francuzi koji su bili u Partizanu, kao što su Lovernj ili Vesterman, pokazali su da imaju veliko građansko i sportsko vaspitanje. Pamtim lice Vestermanovih roditelja kada je po drugi put povredio ukrštene ligamente. To su podneli tako stoički i gospodski. Sećam se i lica roditelja nekih naših igrača koji su za mnogo sitnije povrede bili skoro ljuti. Radu sam se učio i iz francuske kulture, čitajući "Pisma" Flobera. Patriota sam, na svoj specifičan način, i drago mi je što se emocije između jednog dela Srbije i Francuske obnavljaju preko momaka koji su igrali u Partizanu. Mnogo mi je lakše što su Leo i Bo sada tu. Znamo se i oni su deo mojih navika preneli saigračima“, istakao je Vujošević.