Градишка: Нервоза међу Дуњићевим марионетама

Интервју који је Радислав Дончић, предсједник Скупштине Општине Градишка недавно дао "Импулсу" под називом "Интервју: Радислав Дончић - Побиједили смо политичку корупцију", у тој општини је изазвао праву политичку буру.

Нервоза оних који су се нашли прозваним, још се не стишава.

Било је то, ипак, само уље на ватру која одавно пламти под градишким политичким лонцем у којем како се избори ближе све јаче кључа.

Након што је интервју пренио Радио Градишка у чијем програму је потом гостовао и наш саговорник Радислав Дончић, у њему супротстављеном политичком табору је постало превруће. Температура је порасла до те мјере да се политички конвертит Славко Дуњић пожалио на „душевне боли“, па је за исте поднио тужбу против Дончића.

Сада је за очекивати да ће психијатријско вјештачење показати "колико истина боли".

А "забољело" га је, између осталог, то што је прозван да је један од актера политичке корупције у општини Градишка у којој је под чудним оклоностима седам одборника преко ноћи промијенило дрес, баш по истом принципу како га је и Дуњић, некадашњи СДС-овац промијенио.

Што би народ рекао ко о чему...

Након што је освојио посланички мандат на листи СДС-а, Дуњић се обрео под кишобраном Милорада Додика. Боље упућени кажу да испод њега није ни излазио ни док је бар формално био у СДС-у. Уговори са Фондом здравства и послови са здравственим институцијама на чијем челу су кадрови Милорада Додика и Ранка Шкрбића иду у прилог оваквој тврдњи.

Интересанто је да у тужби коју је поднио Дуњић није поменуо Дончићев позив да се преиспита поријекло имовине и њега и свих кључних актера политичке сцене у Градишци. Можда баш та тема изазива толики "бол у души" али о њој други пут, опширније...

Ко је Славко Дуњић?

Мада нема никакву званичну функцију у општинском одбору Изворне СДС, Дуњић је неприкосновени шеф те странке у Градишци и један од њених оснивача на нивоу РС (под условом да странка, игдје друго и постоји).

Формални предсједник општинског одбора те странке, Тихомир Михајловић је само његова марионета без икаквог политичког утицаја. Овај мјесни љекар који је пред вихором рата избјегао са Космета, је исту улогу имао и као директор Дома Здравља у Градишци, на његову и Дуњићеву обострану корист. Али није Михајловић једина Дуњићева марионета.

Славко Дуњић је прави шеф и локланог СНСД-а!

Бар онога дијела који још увијек слуша формалног предсједника општинског одбора те странке Зорана Аџића.

Аџић је руководилац „Електродистрибуције Градишка“, у којој је каријеру започео као кадар СДС-а у вријеме док је синоним за ту странку у овој општини био управо Славко Дуњић. Још тада је успостављен њихов међусобни однос који нису нарушила ни жестоке међусобне оптужбе у јавности у вријеме када су се, бар формално, налазили на различитим политичким странама.

Након општих избора 2014. године, када је режиму Милорада Додика, затребало више рука у Народној скупштини, ствари су се искристалисале и у Градишци.

У замјену за подршку у Народној скупштини Републике Српске, и ко зна какве још услуге Дуњић, је од Додика, на располагање добио локални СНСД и сва расположива средства са циљем преузимања власти у овој општини.

Свјестан да за то на изборима не би имао никакве шансе, Дуњић је одлучио покренути политички пуч, тако што је четири одборника СДС-а, које је од раније контролисао, извукао из скупштинске већине.

Њима се придружио и локални ДНС, након што је његов шеф Дане Малешевић добио позицију министра просвјете и културе у Влади Жељке Цвијановић. Малешевић је претходно као коалициони партнер владајућег СДС-а у Градишци обављао функцију начелника Одјељења за друштвене дјелатности.

Зашто је ДНС-у који има само једног одборника чији глас није био неопходан за формирање скупштинске већине додијељена тако висока фунцкија!? Зато што је у то вријеме у градишком СДС-у кључну улогу играо Славко Дуњић! Дакле, његов играч је и Дане Малешевић, који ће без сумње у анале ући као најгори министар просвјете и културе Републике Српске.

Савезништво са оним које су до јуче сматрали најљућим противницима и са којима су се међусобно чашћавали не бирајући ријечи, није могло проћи без великог отпора унутар СНСД-а у Градишци. Тај отпор ј у почетку смириван објашњењима да је преузимање власти циљ због којег се и „с ђаволом тикве саде“.

У ту сврху окупљена је већина од 17 одборника ових странака који, су се 23. фебруара прошле године састали у сали Културног центра Градишка, на како су рекли, „ванредној сједници Скупштине општине“ и донијели између осталог одлуку о смјени предсједника и подпредсједника Скупштине општине. На истој сједници је изгласана смјена чак 54 члана управних одбора и директора предузећа која су у надлежности општине.

Након што је актуелно општинско руководство на челу са начелником Зораном Латиновићем, пред надлежним судовима оспорило ово засједање и његове одлуке, „пучистима“ још није пошло за руком да се домогну локлане власти. Успјела је међутим блокада рада Скупштине општине због које ова локална заједница још није добила Буџет за ову годину, о чему смо већ писали.

Како ни наког годину дана безуспјешних покушаја, циљ који није бирао средство, није остварен „пуцање тикве“ је постало незаустављив процес.

Нестрпљење је у међувремену учинило своје, а како ствари стоје тас на ваги скупштинске већине превагнуо на страну начелника Латиновића и актуелне општинске власти, која само чека судски епилог па да ту већину и демонстрира усвајањем општинског Буџета.

Незадовољство оваквим исходом ситуације у локаланом СНСД-у је до те мјере кулминирало да је опстанак Зорана Аџића на тој позицији сада врло упитан. Шансе да он успије у свој неутољивој жељи да се кандидује за начелника општине, готово су никакве. Струја коју против њега у ОО СНСД води Гојко Зељковић, лично близак Милораду Додику, му за то никада неће дати сагласност. Свјесни су да би то био изборни пораз те странке и прије самих избора.

И Аџић се љути на новинаре.

Незадовољан информисањем Радио Градишке, свој бијес истреса готово па свакодневним телефонским позивима упућеним менаџементу ове локалне радио станице.

Аџићу су, узалуд и у његовој странци скретали пажњу да то не чини, јер ствара контра ефекат и нарушава свој и онако урушени политички углед, јер нити је Радио Градишка РТРС нити је он Милорад Додик.

А управо, та нервоза која креће од врха СНСД-а , посебно након најновијих активности Тужилаштва БиХ и СИПА-е се, неумољиво прелијева и на локални ниво. Кажу да је Аџић посбно био нервозан онај дан када је у Тужилаштву БиХ изјаву давао СНСД-у близак бизнисмен Миленко Чичић власник чувене „Калдере“ из Лакташа.

Аџић је добар пријатељ са Чичићем, па је , раније док су „њихови“ владали у Градишци на једном пројекту који је Калдера изводила био и надзорни орган. Без сумње за добру накнаду. Заиста човјеку не може бити лако када ти пријетеље саслушавају истражни органи, па без обзира о каквом је поводу ријеч.

Интервју: Радислав Дончић - Побиједили смо политичку корупцију

Аутор: Миљан Ковач

Извор: Импулс