Ана о Моники, '90-им, бомбардовању, Федереру...

Ана Ивановић каже да је одрасла гледајући легендарну Монику Селеш, као и да је покушала да буде агресивна на терену као она.

Тенис 13.02.2016 | 19:40

"Волела сам њено држање и понашање на терену. Увек је била агресивна, а то ме је стварно привукло тенису – деловало је као и да се сјајно забавља. Покушала сам да је копирам, пре свега што се те агресивности тиче", рекла је Ана и додала:

"Не, не уопште (смех). Никада нисам покушала да копирам њен врисак, а нисам ни играла дворучни форхенд никада".

Српкиња је затим открила како је уопште почела да игра тенис.

"Гледала сам тенис на телевизији, а између гемова су пуштали рекламе за тениске школе. Записала сам број, дала га тати и мами и рекла им – 'Ово је оно чиме желим да се бавим'. Мама је мислила да се шалим, али сам била веома тврдоглава и стално сам спомињала тенис, а онда сам за пети рођендан добила умањени тениски рекет. Тако је све почело", открива Ивановићева и истиче да је њен форхенд од малих ногу правио разлику у њену корист.

Освајачица Ролан Гароса из 2008. године детаљно је објаснила како је изгледало тренирати тенис у Србији деведесетих година прошлог века.

"Сви тренери са којима сам радила у Србији су говорили да сам веома талентована и да имам потенцијал, али с обзиром на то одакле сам долазила било је тешко. Деведесете су били најтеже године за моју земљу, пошто смо пролазили кроз два рата. Било нам је јако тешко да тренирамо, путујемо и издржавамо сами себе – поготово јер тенис није био веома популаран код нас. Али, моја љубав према тенису натерала је моје родитеље да ми пруже потпуну подршку, а имала сам и среће да веома рано добијем спонзорство. То ми је помогло да играм на већем броју турнира, пре свега у иностранству. а све то обликовало ме је у професионалну тенисерку".

"Када је трајало бомбардовање, о чему су нас углавном између поднева, па све до шест ујутру обавештавале сирене, тренирала сам од седам од девет пре подне, онда сам ишла кући где сам проводила већину дана. Али после неколико месеци, понашали смо се као да је све нормално... Ишли смо на турнире, иако су бомбе и даље падале. Ипак, постојала су нека 'правила' – ако се сирене огласе меч се прекида. Када се сада сетим тога... Лудо ми је све то, највише због тога јер смо сви били деца и требало нам је све то објаснити, али то је био наш начин 'преживљавања'. Да, преживљавање, тенис је то значио за нас. Он је био све што смо желели".

Новинаре је занимало да ли је некадашња прва тенисерка света стварно тренирала у празном базену.

"Да. Био је то олимпијски базен у затвореном, али нису имали новца да греју воду, па га није превише људи користило. Како нисмо имали довољан број покривених терена, одлучили су да испразне базен и у њега положе тепих, па смо добили два терена са синг која су била 10-20 центиметара од зидова. Ту смо тренирали током зиме, пошто смо то могли да чинимо једино ту. Наравно, дешавало ми се и да рекетом ударим од зид базена, али, као што сам рекла, јако млада сам добила спонзоре, имала сам око 14-15 година, па сам ускоро добила и боље услове за рад", искрена је Ана.

Ивановићева је у једном интервјуу рекла, на питање када би могла да бира партнера за дубл, био он жив или не, да би најрадије играла за Роџером Федерером.

"Да, Роџер је један од најбољих играча икада, можда и најбољи. Као и сви остали уосталом, и ја сам фасцинирана његовим предивним стилом игре, сјајна је и особа, па би била велика част играти дубл са њим", закључила је Српкиња.