Ana o Moniki, '90-im, bombardovanju, Federeru...

Ana Ivanović kaže da je odrasla gledajući legendarnu Moniku Seleš, kao i da je pokušala da bude agresivna na terenu kao ona.

Tenis 13.02.2016 | 19:40

"Volela sam njeno držanje i ponašanje na terenu. Uvek je bila agresivna, a to me je stvarno privuklo tenisu – delovalo je kao i da se sjajno zabavlja. Pokušala sam da je kopiram, pre svega što se te agresivnosti tiče", rekla je Ana i dodala:

"Ne, ne uopšte (smeh). Nikada nisam pokušala da kopiram njen vrisak, a nisam ni igrala dvoručni forhend nikada".

Srpkinja je zatim otkrila kako je uopšte počela da igra tenis.

"Gledala sam tenis na televiziji, a između gemova su puštali reklame za teniske škole. Zapisala sam broj, dala ga tati i mami i rekla im – 'Ovo je ono čime želim da se bavim'. Mama je mislila da se šalim, ali sam bila veoma tvrdoglava i stalno sam spominjala tenis, a onda sam za peti rođendan dobila umanjeni teniski reket. Tako je sve počelo", otkriva Ivanovićeva i ističe da je njen forhend od malih nogu pravio razliku u njenu korist.

Osvajačica Rolan Garosa iz 2008. godine detaljno je objasnila kako je izgledalo trenirati tenis u Srbiji devedesetih godina prošlog veka.

"Svi treneri sa kojima sam radila u Srbiji su govorili da sam veoma talentovana i da imam potencijal, ali s obzirom na to odakle sam dolazila bilo je teško. Devedesete su bili najteže godine za moju zemlju, pošto smo prolazili kroz dva rata. Bilo nam je jako teško da treniramo, putujemo i izdržavamo sami sebe – pogotovo jer tenis nije bio veoma popularan kod nas. Ali, moja ljubav prema tenisu naterala je moje roditelje da mi pruže potpunu podršku, a imala sam i sreće da veoma rano dobijem sponzorstvo. To mi je pomoglo da igram na većem broju turnira, pre svega u inostranstvu. a sve to oblikovalo me je u profesionalnu teniserku".

"Kada je trajalo bombardovanje, o čemu su nas uglavnom između podneva, pa sve do šest ujutru obaveštavale sirene, trenirala sam od sedam od devet pre podne, onda sam išla kući gde sam provodila većinu dana. Ali posle nekoliko meseci, ponašali smo se kao da je sve normalno... Išli smo na turnire, iako su bombe i dalje padale. Ipak, postojala su neka 'pravila' – ako se sirene oglase meč se prekida. Kada se sada setim toga... Ludo mi je sve to, najviše zbog toga jer smo svi bili deca i trebalo nam je sve to objasniti, ali to je bio naš način 'preživljavanja'. Da, preživljavanje, tenis je to značio za nas. On je bio sve što smo želeli".

Novinare je zanimalo da li je nekadašnja prva teniserka sveta stvarno trenirala u praznom bazenu.

"Da. Bio je to olimpijski bazen u zatvorenom, ali nisu imali novca da greju vodu, pa ga nije previše ljudi koristilo. Kako nismo imali dovoljan broj pokrivenih terena, odlučili su da isprazne bazen i u njega polože tepih, pa smo dobili dva terena sa sing koja su bila 10-20 centimetara od zidova. Tu smo trenirali tokom zime, pošto smo to mogli da činimo jedino tu. Naravno, dešavalo mi se i da reketom udarim od zid bazena, ali, kao što sam rekla, jako mlada sam dobila sponzore, imala sam oko 14-15 godina, pa sam uskoro dobila i bolje uslove za rad", iskrena je Ana.

Ivanovićeva je u jednom intervjuu rekla, na pitanje kada bi mogla da bira partnera za dubl, bio on živ ili ne, da bi najradije igrala za Rodžerom Federerom.

"Da, Rodžer je jedan od najboljih igrača ikada, možda i najbolji. Kao i svi ostali uostalom, i ja sam fascinirana njegovim predivnim stilom igre, sjajna je i osoba, pa bi bila velika čast igrati dubl sa njim", zaključila je Srpkinja.