"Успаване" фирме у Српској иду у историју!

У судовима широм Српске у све већој мјери покрећу поступке ликвидације по службеној дужности за предузећа која немају имовину, не обављају никакву дјелатност, нити плаћају порезе и доприносе, а која су због крајње пословне неактивности популарно названа "спавајућим субјектима".

Република Српска 12.02.2016 | 17:08

Ријеч је о предузећима међу којима су нека основана прије више од двије деценије, а за која у судском регистру до данас нису забиљежене пословне промјене.

У јединственом регистру пословних субјеката у Српској тренутно има око 20.000 привредних "спавалица", које нису ускладиле своју правну форму са Законом о привредним друштвима.

Пријава потраживања

Прије неколико дана из бијељинског Окружног привредног суда саопштили су да је овај суд лани донио педесет једно рјешење којим се покреће поступак ликвидације по службеној дужности за предузећа која практично постоје само на папиру.

Божана Гужвић, предсједница овог суда, нагласила је да је ријеч о приватним и друштвеним предузећима и дионичким друштвима, док се покретање ликвидационих поступака очекује за око 3.000 оваквих фирми.

- Услови за покретање поступка ликвидације по службеној дужности створени су за око 400 пословних субјеката регистрованих у 1992. години, када је започет процес регистрације. До данас су за три предмета започете ликвидације, док су повјериоци ликвидационог дужника пријавили своја потраживања - истиче Гужвићева.

Она је додала да је измјеном закона предвиђено да јединствени регистар чине само активни пословни субјекти који уредно послују и измирују своје пореске обавезе.

- Чињеница је да се одређени број предузећа у Српској води у судском регистру, а да немају имовину, не обављају никакву дјелатност и не плаћају порезе и доприносе. Рјешења о закључењу ликвидационог поступка за посљедицу имају брисање "спавајућих субјеката" из судског регистра - нагласила је Гужвићева.

Према подацима Пореске управе, укупан дуг за порезе и доприносе на крају октобра лани износио је више од 1,5 милијарди, од чега скоро 430 милиона чини дуг предузећа у стечају, ликвидацији и оних несолвентних, међу којима су и поменута "спавајућа предузећа".

У овој управи посебним проблемом сматрају структуру дуга с обзиром на то да главницу чине управо дуговања несолвентних и предузећа у стечају и ликвидацији, код којих проценат наплате сеже тек до десет одсто.

Споран је и дуг пореских обвезника који су одавно престали да раде и код којих не постоје ни имовина ни друга средства из којих би дуг евентуално могао бити наплаћен.

У Конфедерацији синдиката Републике Српске сматрају да ће се покретањем ликвидације по службеној дужности за неактивна предузећа у Српској скратити агонија радника те спријечити даље гомилање дугова.

- Заиста је ван памети да неке фирме постоје само на папиру, а да ништа не раде. Волио бих знати који је уопште био мотив њиховог оснивања с обзиром на то да годинама нису направиле готово никакав пословни помак. Можда власници одређеног броја неактивних и предузећа у финансијским проблемима неће да их угасе да би у случају евентуалне "активације" избјегли сложен процес поновне регистрације. Разумијем да многе фирме кубуре са дуговима, али је битно да бар нешто раде и плаћају. Вријеме је да привредни систем "очистимо" од "спавача", од којих, осим можда њихових власника, нико није видио никакву корист, штавише - истиче за наш лист предсједник овог синдиката Обрад Белензада.

Процедура гашења

У Привредној комори Републике Српске кажу да је велики број неактивних предузећа, између осталог, посљедица и скупог и дуготрајног поступка њиховог гашења.

- Њиховим власницима је, по свему судећи, јефтиније да их држе у "сну" него да се упуштају у процедуру гашења. Међутим, чињеница је да се то ником не исплати с обзиром на то да, иако не послују, овакве фирме имају обавезе које морају да плаћају. У сваком случају, привредни систем треба растеретити "спавајућих предузећа" те направити регистар колико је и којих субјеката активно - наглашава портпарол ове коморе Владимир Благојевић.

Један од разлога покретања ликвидације по службеној дужности сасвим сигурно је и неблаговремено отварање стечаја, односно њихово покретање тек када су мале шансе да предузеће настави рад.

Подсјећања ради, од 2004. до краја 2014. године у Српској је без посла остало 60.259 радника из 381 предузећа која су завршила у стечају.

Пред судовима у Српској тренутно се води 320 стечајних поступака, а само у прошлој години у стечај су отишла 84 предузећа.

(Пресс)