Досије Милана Недића остаје тајна!

Адвокат неће имати увид у податке о ратном премијеру, јер нема закона о досијеима. Једино суд може да затражи документе и они ће тада бити достављени.

Србија 11.02.2016 | 08:11

Архив не може да омогући увид у досије Милана Недића адвокату предлагача рехабилитације. Ово је за "Новости " рекао директор Архива др Мирослав Перишић и одбацио тврдње да ова институција опструира рад суда и поступак рехабилитације премијера Србије за време Другог светског рата.

"С обзиром на то да Србија није донела закон о отварању тајних досијеа, који би прецизирао ко и под којим условима може имати увид у досијеа која је Архиву Србије доставила БИА, документи остају затворени за странке у поступку", нагласио је он.

Архив, иначе, није одговорио на захтеве суда да адвокатима омогући увид у Недићев досије или да га пак достави суду, што је била и једна од тема на рочишту које је одржано у понедељак. Ако не одговори ни на нови, трећи захтев, Архив ће бити новчано кажњен. Закон прописује да казна може ићи до 150.000 динара.

Закон о рехабилитацији, међутим, обавезује Архив да сарађује са вишим судовима и њима доставља тражену документацију.

"Архив Србије је у великој мери заслужан за спровођење поступака за рехабилитацију јер доставља фотокопије докумената свим вишим судовима у Републици и често када породице немају никакве документе, односно доказе, они буду пронађени код нас", рекла је Марија Милошевић, овлашћено лице за поступање по захтевима који се односе на архивску грађу БИА.

ЖИВАНОВИЋ: ПОШТОВАТИ ЗАКОН О АРХИВУ

Адвојакт предлагача Недићеве рехабилитације Зоран Живановић каже да је на снази и даље Закон о Архиву Југославије, по ком су сви архивски материјали отворени после 30, односно после 50 година ако тако одреди онај ко је формирао архив, у овом случају БИА. Зато, напомиње, недостатак закона о досијеима не би требало да представља сметњу, јер је од Недићеве смрти прошло 70 година.

Први захтев суда у вези са Недићевим досијеом Архив је добио још 2009. и суду доставио попис списа, односно садржај досијеа како би суд одредио шта му је потребно за даљи поступак. Јер, сам досије има више од 1.300 страна. Судије, међутим, увек имају могућност да у Архиву остваре увид у комплетан досије.

"После тога суд нам се није поново обраћао све до дописа који смо примили 16. децембра 2015, а потом и дописа који смо примили 18. јануара. У њима се захтева да обавестимо суд да ли пуномоћник предлагача може да оствари увид у документацију која се налази у Архиву", каже Милошевић.

Архив ће до краја ове недеље одговорити на захтев суда, јер је законски рок два месеца. Будући да не постоји закон о тајним досијеима, може се претпоставити да ће овај одговор бити негативан. Суду онда остаје да "пробере" документе који су битни за поступак и затражи да их Архив достави. Према поцедури, досије се прво фотокопира, па се на копијама врши анонимизација, односно заштита података о личности других лица, и тек онда шаље у суд.

Ова процедура изискује много времена, објашњавају у Архиву, и додају да су за последње три године примили више од 10.000 захтева од виших судова и грађана везаних за поступке рехабилитације. По њима поступају по редоследу пријема, осим у случајевима људи који воде поступак сопствене рехабилитације и имају приоритет. На тим пословима раде само два запослена. Захтеви из децембра 2015. и јануара 2016. још нису стигли на ред за обраду.

Извор: Вечерње новости