Dosije Milana Nedića ostaje tajna!

Advokat neće imati uvid u podatke o ratnom premijeru, jer nema zakona o dosijeima. Jedino sud može da zatraži dokumente i oni će tada biti dostavljeni.

Srbija 11.02.2016 | 08:11

Arhiv ne može da omogući uvid u dosije Milana Nedića advokatu predlagača rehabilitacije. Ovo je za "Novosti " rekao direktor Arhiva dr Miroslav Perišić i odbacio tvrdnje da ova institucija opstruira rad suda i postupak rehabilitacije premijera Srbije za vreme Drugog svetskog rata.

"S obzirom na to da Srbija nije donela zakon o otvaranju tajnih dosijea, koji bi precizirao ko i pod kojim uslovima može imati uvid u dosijea koja je Arhivu Srbije dostavila BIA, dokumenti ostaju zatvoreni za stranke u postupku", naglasio je on.

Arhiv, inače, nije odgovorio na zahteve suda da advokatima omogući uvid u Nedićev dosije ili da ga pak dostavi sudu, što je bila i jedna od tema na ročištu koje je održano u ponedeljak. Ako ne odgovori ni na novi, treći zahtev, Arhiv će biti novčano kažnjen. Zakon propisuje da kazna može ići do 150.000 dinara.

Zakon o rehabilitaciji, međutim, obavezuje Arhiv da sarađuje sa višim sudovima i njima dostavlja traženu dokumentaciju.

"Arhiv Srbije je u velikoj meri zaslužan za sprovođenje postupaka za rehabilitaciju jer dostavlja fotokopije dokumenata svim višim sudovima u Republici i često kada porodice nemaju nikakve dokumente, odnosno dokaze, oni budu pronađeni kod nas", rekla je Marija Milošević, ovlašćeno lice za postupanje po zahtevima koji se odnose na arhivsku građu BIA.

ŽIVANOVIĆ: POŠTOVATI ZAKON O ARHIVU

Advojakt predlagača Nedićeve rehabilitacije Zoran Živanović kaže da je na snazi i dalje Zakon o Arhivu Jugoslavije, po kom su svi arhivski materijali otvoreni posle 30, odnosno posle 50 godina ako tako odredi onaj ko je formirao arhiv, u ovom slučaju BIA. Zato, napominje, nedostatak zakona o dosijeima ne bi trebalo da predstavlja smetnju, jer je od Nedićeve smrti prošlo 70 godina.

Prvi zahtev suda u vezi sa Nedićevim dosijeom Arhiv je dobio još 2009. i sudu dostavio popis spisa, odnosno sadržaj dosijea kako bi sud odredio šta mu je potrebno za dalji postupak. Jer, sam dosije ima više od 1.300 strana. Sudije, međutim, uvek imaju mogućnost da u Arhivu ostvare uvid u kompletan dosije.

"Posle toga sud nam se nije ponovo obraćao sve do dopisa koji smo primili 16. decembra 2015, a potom i dopisa koji smo primili 18. januara. U njima se zahteva da obavestimo sud da li punomoćnik predlagača može da ostvari uvid u dokumentaciju koja se nalazi u Arhivu", kaže Milošević.

Arhiv će do kraja ove nedelje odgovoriti na zahtev suda, jer je zakonski rok dva meseca. Budući da ne postoji zakon o tajnim dosijeima, može se pretpostaviti da će ovaj odgovor biti negativan. Sudu onda ostaje da "probere" dokumente koji su bitni za postupak i zatraži da ih Arhiv dostavi. Prema poceduri, dosije se prvo fotokopira, pa se na kopijama vrši anonimizacija, odnosno zaštita podataka o ličnosti drugih lica, i tek onda šalje u sud.

Ova procedura iziskuje mnogo vremena, objašnjavaju u Arhivu, i dodaju da su za poslednje tri godine primili više od 10.000 zahteva od viših sudova i građana vezanih za postupke rehabilitacije. Po njima postupaju po redosledu prijema, osim u slučajevima ljudi koji vode postupak sopstvene rehabilitacije i imaju prioritet. Na tim poslovima rade samo dva zaposlena. Zahtevi iz decembra 2015. i januara 2016. još nisu stigli na red za obradu.

Izvor: Večernje novosti