Како су из ВСТС пребацивани милиони?!

Највише електронских налога за плаћање компанијама које је основао директор Балкан Инвестмент Банке Едвинас Навицкас извршене су са двије ИП адресе које припадају Високом судском и тужилачком савјету БиХ!

Република Српска 10.02.2016 | 21:40

Ријеч је о милионским износима који су по Навицкасовом налогу са ових ИП адреса пребациване повезаним правним лицима. Ово се, између осталог, наводи у записнику Републичког девизног инспектората о контроли БИБ-а који је у посједу пословног портала Капитал.

Са рачунара ВСТС је 2012. године са више од 600 електронских налога који су имали потпис директора Навицкаса пребачени су милиони марака фиктивним фирмама које су служиле за извлачење новца из Балкан Инвестмент банке.

Оснивање „Кваска“, „Капиталних пројеката“, „Инегре“ и „Балканике“ организовао је сам Едвинас Навицкас! Директори ових друштава нису ништа радили, тако да нису ни долазили на посао. Они би с времена на вријеме, пише директорица Девизног инспектората Зорица Цвијановић, „потписали понеки документ који им је Навицкас слао курирском службом“, пише у Извјештају.

Надокнада за наведене услуге износила је 1.000 КМ. Једини изузетак био је Владимир Петровић који је мјесечну накнаду враћао особи која га је ангажовала за овај посао.

„Из изјава и е-маил преписке коју је менаџмент БИБ-а водио са књиговођом јасно је да је печатима компанија „Кваско“, „Капитални пројекти“, „Инегра“ и „Балканика“, као и ПИН и ТАН кодовима са комплетним привилегијама, неовлаштено и неограничено располагао управо Навицкас. Највише електронских налога за електронско плаћање са рачуна ових компанија долазило је поруком са двије ИП адресе које припадају Високом судском и тужилачком савјету“, написала је Зорица Цвијановић.

Са ИП адресе ВСТС извршено је чак 639 електронских налога за плаћање.

„…Очигледно је да је се ради о фалсификованим налозима, у смислу фалсификовања потписа налогодавца, као и у смислу лажно правног основа и наравно, недокументовани. Налог за конверзију средстава стиже БИБ-нетом пооруком с ИП адресе 217.23.199.10 ВСТС“, наводи се у једном дијелу Извјештају Девизног инспектора у којем се описује једна од трансакција пребацивања новца из БИБ на фиктивне фирме.

„.…Наведени кредити и премљени аванси, уз износ од 846,468 КМ од наплаћеног објекта, поменут у наставку текста, искоришћени су дана 28.06.2012. године за поврат кредита Интрахолд Цапитал у износ од 8.214.486 КМ. Електронски налог за наведену исплату стигао је са ИП адресе 217.23.199.10 ВСТС. Налогодавац наведеног посла је директор Банке...“, наводи се у Извјештају.

Компанија „Балканика“ основана је 7. новембра 2003. године. Њен оснивач је била у јавности позната фирма „Балкал“ Бањалука преко које су „опране“ стотине милиона КМ тако што су Литванци вршили комплетан извоз финалних производа из Фабрике глинице „Бирач“. Кћерка фирма „Балканика“ је основана са капиталом од 50.000 КМ.

Власник „Балканике“ 3. маја 2006. године постаје компанија „Цорп сyстем“ са Британских Дјевичанских острва, а двије године касније нови власник је „Монтраде“ из Вилмингтона. Промјена власника је извршена јер је „Балкал“ отишао у стечај и то због неплаћених милионских пореских обавеза. Дуг за неплаћене порезе био је већи од 11 милиона КМ.

„Балканика“ није пословала од 2005. до 2008. године. Укупни промет у 2007. години износио је 2.000 КМ. Акумулирани губитак био је 65.000 КМ, док су неизмирене обавезе по кредиту износиле 100.000 КМ. Иако „Балканика“ има катастрофално лоше финансијске показатеље, Банка јој одобрава кредит од 7,6 милиона КМ. У чек-листи БИБ-а захтјев за кредит води се као непотпун. Кредитна презентација није потписана и није на обрасцу, утврдила је девизна инспекција.

„Балканика“ кредитом БИБ-а купује 51.458.064 акција „Бирача“ по цијени 0,31 КМ. Балкан Банка је кредит „Балканици“ уплатила тек наредни дан, када су акције „Бирача“ биле јефтиније за 10 пфенига.

Укупна вриједност купљених акција износила је 15.951.994 КМ, а укупна обавеза „Балканике“ по наведеној куповини износила је 16 милиона КМ.

Остатак средстава од 8,4 милиона КМ „Балканика“ је обезбиједила позајмицом коју им је одобрила фирма „Инпреxум“ из САД. Овај нерезидент је регистрован на поштанском боксу и заправо је прикривено повезано лице БИБ-а, утврдили су инспектори.

„Заједничко улагање им је било неопходно јер је Законом о банкама РС дозвољена максимална кредитна изложеност према једном клијенту 40 одсто капитала банке. У том тренутку то је 18,9 милиона КМ, што значи да је БИБ „Балканики“ одобрила максималан износ кредита од 7,6 милиона КМ. За преостали износ кредита ускачу пословни „пријатељи“ регистровани по поштанским боксовима. „Пријатељима“ ће уложена средства бити уредно враћена када БИБ ојача и максимална изложеност порасте на 15,7 милиона КМ. Кад се тај износ помножи са „четири сокола“ (Инегра, Кваско, Капитални пројекти и Балканика) добиће се износ од 62,8 милиона КМ“, записала је директорица Републичког девизног инспектората Зорица Цвијановић.

„Инпреxум“ одобрава „Балканици“ позајмицу од 8,4 милиона КМ и залаже своје акција „Бирача“ као обезбјеђење кредита који је „Балканика“ подигла код БИБ-а. „Балканици“ у помоћ прискачу још два нерезидента и позајмљују јој додатних 4,78 милиона КМ који су кориштени за враћање кредита БИБ-а. Сви кредити од нерезидената су добијени „на ријеч“.

„Сврха ове куповина акција „Бирача“ преко повезаног лица „Балканике“ јесте да се „Инпреxум“ извуче из „Бирача“, а да се губитак и обезвређење акција „Бирача“ пренесе на депоненте БИБ-а. УКИО Банкас и УКИО Банко Инвестицоне Групе оснивају друштва у оф-шор зонама и заједно са БИБ-ом их користе за преваре. Дојч банка 2009. године престаје да сарађује са БИБ-ом због сумње да пере паре“, пише Цвијановић.

Један од примјера како се све извлачио новац из Балкан банке представља продаја намјештаја и рачунара који су послије „папрено“ изнајмљени, па поново купљени по знатно већој цијени од исте фирме.

„Балканика“ је до краја 2009. године нагомилала губитак од 1,5 милиона КМ. БИБ због тога продаје комплетан властити намјештај „Балканици“ за 806 хиљада КМ. Одмах наредни дан БИБ склапа уговор којим исти тај намјештај изнајмљује од „Балканике“ за 45 хиљада КМ. Годину дана касније „Балканика“ купује од БИБ-а и рачунарску опрему за 185.263 КМ. Наравно, „Балканика“ потом исту ту опрему изнајмљује БИБ-у!

Наредне године, у септембру, „Балканика“ опрему и намјештај продаје БИБ-у за 894.978 КМ (намјештај 638.096 КМ, рачунарска опрема 256.840 КМ). Укупна закупнина коју је „Балканика“ наплатила од БИБ-а износи 904.498 КМ. „Балканика“ је, другим ријечима, на овом послу зарадила 676.494 КМ, док је БИБ за исти износ оштећена.

Надзорни одбор БИБ-а 2011. године одобрава нови оквирни кредит „Балканици“ од 8,5 милиона КМ за куповину имовине. Од наведеног износа кредита „Балканика“ од БИБ-а купује рекреативни центар „Шехер“ за 4,6 милиона КМ. Никада није дошло до коначне реализације посла, односно укњижења „Балканике“ као власника „Шехера“.

„Предсједник кредитног одбора БИБ-а Мирјана Чомић обавјестила је НО БИБ-а да кредитни ризичар није дао позитивно мишљење за овај кредит. Кредитни одбор је на инсистирање НО одобрио кредит. Из ове кредитне линије 3,3 милиона КМ у два електронска налога уплаћено је на рачун нерезидента „Интерхолд Цапитала“. Електронске налоге потписао је директор БИБ-а Навицкас“, пише директорица Републичког девизног инспектората.

Кредитни одбор и наредне, 2012. године одобрава нови кредит од 3,4 милиона КМ за куповину акција “Бирача” од „Интерхолд Цапитала“. Као обезбјеђење тог посла фиктивно је заложена имовина БИБ-а и то „Шехер“. „Балканици“ су уплаћени аванси од „Инегре“ (три милиона КМ) и „Кваска“ (милион КМ) за куповину некретнина, а према налазу инспектора девизног инспектората налози за пренос средстава су били очигледно фалсификовани. Налоге је фалсификовала Мирјана Чомић и Едвинас Навицкас који је био стварни налогодавац.

На 55. страни записника стоји и то да су Навицкас, Чомић, члан управе БИБ-а Жилвиниас Милеиус, директор „Цомплаин сектора“ Виталис Сапаговас, директор финансијске дивизије БИБ-а Делите Потелиунаите и чланови НО БИБ-а означени као „дружина која је организовано извлачила капитал Банке на рачуне повезаних лица у Укио Банкас и због тога увела БИБ у губитак изнад висине основног капитала“.

„Иста лица су грубо опљачкала депоненте БИБ-а за 30 милиона КМ у корист УБИГ-а и поменутих фиктивних фирми, основаних у оф-шор зонама. Када овоме додамо још 85.757 КМ извучених по основу услуга консалтинга „Приме“ из Штокхолм, као и губитак у пословању наведених комитената који је у потпуности кредитиран средствима БИБ-а од 3,9 милиона КМ, стижемо до укупне штете, само по овом основу, у износу од 34 милиона КМ“, закључила је Зорица Цвијановић.

Извор: Капитал