Kako su iz VSTS prebacivani milioni?!

Najviše elektronskih naloga za plaćanje kompanijama koje je osnovao direktor Balkan Investment Banke Edvinas Navickas izvršene su sa dvije IP adrese koje pripadaju Visokom sudskom i tužilačkom savjetu BiH!

Republika Srpska 10.02.2016 | 21:40

Riječ je o milionskim iznosima koji su po Navickasovom nalogu sa ovih IP adresa prebacivane povezanim pravnim licima. Ovo se, između ostalog, navodi u zapisniku Republičkog deviznog inspektorata o kontroli BIB-a koji je u posjedu poslovnog portala Kapital.

Sa računara VSTS je 2012. godine sa više od 600 elektronskih naloga koji su imali potpis direktora Navickasa prebačeni su milioni maraka fiktivnim firmama koje su služile za izvlačenje novca iz Balkan Investment banke.

Osnivanje „Kvaska“, „Kapitalnih projekata“, „Inegre“ i „Balkanike“ organizovao je sam Edvinas Navickas! Direktori ovih društava nisu ništa radili, tako da nisu ni dolazili na posao. Oni bi s vremena na vrijeme, piše direktorica Deviznog inspektorata Zorica Cvijanović, „potpisali poneki dokument koji im je Navickas slao kurirskom službom“, piše u Izvještaju.

Nadoknada za navedene usluge iznosila je 1.000 KM. Jedini izuzetak bio je Vladimir Petrović koji je mjesečnu naknadu vraćao osobi koja ga je angažovala za ovaj posao.

„Iz izjava i e-mail prepiske koju je menadžment BIB-a vodio sa knjigovođom jasno je da je pečatima kompanija „Kvasko“, „Kapitalni projekti“, „Inegra“ i „Balkanika“, kao i PIN i TAN kodovima sa kompletnim privilegijama, neovlašteno i neograničeno raspolagao upravo Navickas. Najviše elektronskih naloga za elektronsko plaćanje sa računa ovih kompanija dolazilo je porukom sa dvije IP adrese koje pripadaju Visokom sudskom i tužilačkom savjetu“, napisala je Zorica Cvijanović.

Sa IP adrese VSTS izvršeno je čak 639 elektronskih naloga za plaćanje.

„…Očigledno je da je se radi o falsifikovanim nalozima, u smislu falsifikovanja potpisa nalogodavca, kao i u smislu lažno pravnog osnova i naravno, nedokumentovani. Nalog za konverziju sredstava stiže BIB-netom poorukom s IP adrese 217.23.199.10 VSTS“, navodi se u jednom dijelu Izvještaju Deviznog inspektora u kojem se opisuje jedna od transakcija prebacivanja novca iz BIB na fiktivne firme.

„.…Navedeni krediti i premljeni avansi, uz iznos od 846,468 KM od naplaćenog objekta, pomenut u nastavku teksta, iskorišćeni su dana 28.06.2012. godine za povrat kredita Intrahold Capital u iznos od 8.214.486 KM. Elektronski nalog za navedenu isplatu stigao je sa IP adrese 217.23.199.10 VSTS. Nalogodavac navedenog posla je direktor Banke...“, navodi se u Izvještaju.

Kompanija „Balkanika“ osnovana je 7. novembra 2003. godine. Njen osnivač je bila u javnosti poznata firma „Balkal“ Banjaluka preko koje su „oprane“ stotine miliona KM tako što su Litvanci vršili kompletan izvoz finalnih proizvoda iz Fabrike glinice „Birač“. Kćerka firma „Balkanika“ je osnovana sa kapitalom od 50.000 KM.

Vlasnik „Balkanike“ 3. maja 2006. godine postaje kompanija „Corp system“ sa Britanskih Djevičanskih ostrva, a dvije godine kasnije novi vlasnik je „Montrade“ iz Vilmingtona. Promjena vlasnika je izvršena jer je „Balkal“ otišao u stečaj i to zbog neplaćenih milionskih poreskih obaveza. Dug za neplaćene poreze bio je veći od 11 miliona KM.

„Balkanika“ nije poslovala od 2005. do 2008. godine. Ukupni promet u 2007. godini iznosio je 2.000 KM. Akumulirani gubitak bio je 65.000 KM, dok su neizmirene obaveze po kreditu iznosile 100.000 KM. Iako „Balkanika“ ima katastrofalno loše finansijske pokazatelje, Banka joj odobrava kredit od 7,6 miliona KM. U ček-listi BIB-a zahtjev za kredit vodi se kao nepotpun. Kreditna prezentacija nije potpisana i nije na obrascu, utvrdila je devizna inspekcija.

„Balkanika“ kreditom BIB-a kupuje 51.458.064 akcija „Birača“ po cijeni 0,31 KM. Balkan Banka je kredit „Balkanici“ uplatila tek naredni dan, kada su akcije „Birača“ bile jeftinije za 10 pfeniga.

Ukupna vrijednost kupljenih akcija iznosila je 15.951.994 KM, a ukupna obaveza „Balkanike“ po navedenoj kupovini iznosila je 16 miliona KM.

Ostatak sredstava od 8,4 miliona KM „Balkanika“ je obezbijedila pozajmicom koju im je odobrila firma „Inprexum“ iz SAD. Ovaj nerezident je registrovan na poštanskom boksu i zapravo je prikriveno povezano lice BIB-a, utvrdili su inspektori.

„Zajedničko ulaganje im je bilo neophodno jer je Zakonom o bankama RS dozvoljena maksimalna kreditna izloženost prema jednom klijentu 40 odsto kapitala banke. U tom trenutku to je 18,9 miliona KM, što znači da je BIB „Balkaniki“ odobrila maksimalan iznos kredita od 7,6 miliona KM. Za preostali iznos kredita uskaču poslovni „prijatelji“ registrovani po poštanskim boksovima. „Prijateljima“ će uložena sredstva biti uredno vraćena kada BIB ojača i maksimalna izloženost poraste na 15,7 miliona KM. Kad se taj iznos pomnoži sa „četiri sokola“ (Inegra, Kvasko, Kapitalni projekti i Balkanika) dobiće se iznos od 62,8 miliona KM“, zapisala je direktorica Republičkog deviznog inspektorata Zorica Cvijanović.

„Inprexum“ odobrava „Balkanici“ pozajmicu od 8,4 miliona KM i zalaže svoje akcija „Birača“ kao obezbjeđenje kredita koji je „Balkanika“ podigla kod BIB-a. „Balkanici“ u pomoć priskaču još dva nerezidenta i pozajmljuju joj dodatnih 4,78 miliona KM koji su korišteni za vraćanje kredita BIB-a. Svi krediti od nerezidenata su dobijeni „na riječ“.

„Svrha ove kupovina akcija „Birača“ preko povezanog lica „Balkanike“ jeste da se „Inprexum“ izvuče iz „Birača“, a da se gubitak i obezvređenje akcija „Birača“ prenese na deponente BIB-a. UKIO Bankas i UKIO Banko Investicone Grupe osnivaju društva u of-šor zonama i zajedno sa BIB-om ih koriste za prevare. Dojč banka 2009. godine prestaje da sarađuje sa BIB-om zbog sumnje da pere pare“, piše Cvijanović.

Jedan od primjera kako se sve izvlačio novac iz Balkan banke predstavlja prodaja namještaja i računara koji su poslije „papreno“ iznajmljeni, pa ponovo kupljeni po znatno većoj cijeni od iste firme.

„Balkanika“ je do kraja 2009. godine nagomilala gubitak od 1,5 miliona KM. BIB zbog toga prodaje kompletan vlastiti namještaj „Balkanici“ za 806 hiljada KM. Odmah naredni dan BIB sklapa ugovor kojim isti taj namještaj iznajmljuje od „Balkanike“ za 45 hiljada KM. Godinu dana kasnije „Balkanika“ kupuje od BIB-a i računarsku opremu za 185.263 KM. Naravno, „Balkanika“ potom istu tu opremu iznajmljuje BIB-u!

Naredne godine, u septembru, „Balkanika“ opremu i namještaj prodaje BIB-u za 894.978 KM (namještaj 638.096 KM, računarska oprema 256.840 KM). Ukupna zakupnina koju je „Balkanika“ naplatila od BIB-a iznosi 904.498 KM. „Balkanika“ je, drugim riječima, na ovom poslu zaradila 676.494 KM, dok je BIB za isti iznos oštećena.

Nadzorni odbor BIB-a 2011. godine odobrava novi okvirni kredit „Balkanici“ od 8,5 miliona KM za kupovinu imovine. Od navedenog iznosa kredita „Balkanika“ od BIB-a kupuje rekreativni centar „Šeher“ za 4,6 miliona KM. Nikada nije došlo do konačne realizacije posla, odnosno uknjiženja „Balkanike“ kao vlasnika „Šehera“.

„Predsjednik kreditnog odbora BIB-a Mirjana Čomić obavjestila je NO BIB-a da kreditni rizičar nije dao pozitivno mišljenje za ovaj kredit. Kreditni odbor je na insistiranje NO odobrio kredit. Iz ove kreditne linije 3,3 miliona KM u dva elektronska naloga uplaćeno je na račun nerezidenta „Interhold Capitala“. Elektronske naloge potpisao je direktor BIB-a Navickas“, piše direktorica Republičkog deviznog inspektorata.

Kreditni odbor i naredne, 2012. godine odobrava novi kredit od 3,4 miliona KM za kupovinu akcija “Birača” od „Interhold Capitala“. Kao obezbjeđenje tog posla fiktivno je založena imovina BIB-a i to „Šeher“. „Balkanici“ su uplaćeni avansi od „Inegre“ (tri miliona KM) i „Kvaska“ (milion KM) za kupovinu nekretnina, a prema nalazu inspektora deviznog inspektorata nalozi za prenos sredstava su bili očigledno falsifikovani. Naloge je falsifikovala Mirjana Čomić i Edvinas Navickas koji je bio stvarni nalogodavac.

Na 55. strani zapisnika stoji i to da su Navickas, Čomić, član uprave BIB-a Žilvinias Mileius, direktor „Complain sektora“ Vitalis Sapagovas, direktor finansijske divizije BIB-a Delite Poteliunaite i članovi NO BIB-a označeni kao „družina koja je organizovano izvlačila kapital Banke na račune povezanih lica u Ukio Bankas i zbog toga uvela BIB u gubitak iznad visine osnovnog kapitala“.

„Ista lica su grubo opljačkala deponente BIB-a za 30 miliona KM u korist UBIG-a i pomenutih fiktivnih firmi, osnovanih u of-šor zonama. Kada ovome dodamo još 85.757 KM izvučenih po osnovu usluga konsaltinga „Prime“ iz Štokholm, kao i gubitak u poslovanju navedenih komitenata koji je u potpunosti kreditiran sredstvima BIB-a od 3,9 miliona KM, stižemo do ukupne štete, samo po ovom osnovu, u iznosu od 34 miliona KM“, zaključila je Zorica Cvijanović.

Izvor: Kapital