Шта је књижевница поручила Карлеуши?

Мирјана Капетановић, књижевница из Босне и Херцеговине одлучила је да се путем друштвених мрежа обрати Јелени Карлеуши.

Србија 09.02.2016 | 18:28

Наиме, она је је на Фејсбуку написала отворено писмо упућено певачици, а овај текс почео је да се шири друштвеним мрежама невероватном брзином.

Њену објаву вам преносимо у целости:

"ОТВОРЕНО ПИСМО ЈЕЛЕНИ КАРЛЕУШИ, ПЈЕВАЧИЦИ

Поштована госпођо Карлеуша,

Желим срдачно да вас поздравим сједећи у свом стану у Коњицу, док лијепа, зелена Неретва шуми испод мојих прозора. Пишем вам из дивног града који је један од најстаријих градских заједница са подручја бивше Југославије. На овом малом простору протутњаше разне цивилизације у задњих 4000 година, од Келта, Илира, Римљана, Грка, Митраиста, Богумила, Османске царевине, Краљевине СХС, Титове Југославије, до данашњих дана, самосталне Босне и Херцеговине. Све сте ви то могли научити у редовном основном и средњем образовању кроз проучавање хисторије и географије, а толико је занимљив крај, да би сваког интелектуалца „заковао“ бар неколико дана за Интернет и гуглање у циљу што већег информисања о Коњицу, Херцеговини и њиховим занимљивостима. Али с обзиром да сте ви врло рано кренули у естрадне воде, како често знате истакнути у јавним иступима, наравно да је школа и изобразба била у другом плану. Стога вам не замјерам толико да говорите ниподаштавујући ове наше лијепе крајеве и становнике који овдје живе, а истичете своје београдско поријекло као крајњи резултат еволуције људске цивилизације.

Ја волим Београд. Како и не бих ту су моји родитељи живјели, ту се упознали давних 50-их, ту се вјенчали и проживјели дивне године младости. На моју велику срећу доселили у предивни Коњиц управо у вријеме када сам се ја требала родити, у вријеме када се градила јака индустрија у мом граду. Тада су долазили млади, стручни људи са свих страна бивше Југославије и овдје, поред Неретве живјели, вољели се, доносили своју културу, размјењивали своја знања и стварали нераскидива пријатељства. О томе сам написала пуно књига и писат ћу још, ако ме Бог поживи. Коњиц је, драга госпођо Карлеуша, град умјетника. Овдје нико не диже високо нос пред другима, јер је на једном мјесту огромна концентрација талетираних људи. Ми смо свјесни тога и зато смо скромни. Ових дана једна београдска улица названа је по нашем Коњичанину Зулфикару Зуки Џумхуру, вјерујем да сте чули за њега, био је писац и сликар, карикатуриста, свјетски познат. Из овог града је потекао ваш колега у жирију Звезда Гранда, Драган Стојковић Босанац. Никада ми није било јасно што Босанац, када је Херцеговац по рођењу и опредјељењу, али ето, надимак као надимак. Да познајете Драгана као што га ја познајем од ране младости (од мене је старији четири године), као дјечака генија, који је свирао хармонику са четири године као одрасли, који је остављао у чуду музичке стручњаке који би га чули. Моцарт из Коњица, чудо од дјетета. При томе, иако јединац код родитеља, издвојен својим талентом у раној младости, остао је скромни и паметни дјечак, касније момак. Ишли смо у исту Музичку школу, наши су родитељи били велики пријатељи, био је школски друг моје сестре Љиљане. Био је сјајан ученик у музичкој и основној школи, касније у гимназији, и сјајан студент. При томе увијек скроман.

Његова драга мајка и отац су били такви људи, какав наук, такво и учење. Моја мајка је шила прелијепе, модерне хаљине за његову мајку, а она је, сјајна кухарица, за узврат, моју маму научила како се справља зимница, како се пеку најљепше торте и колачи и слана јела. И ословљавале су једна другу са госпођо ова или она. Ми нисмо од њих могли чути простачке ријечи, ни Драган ни моје сестре. Ми људима нисмо говорили да су "муњени", да имају "летве" у глави и сличне ријечи. Играли смо се у дворишту или шетали на корзоу лијепо обучени. На нашим наступима Драган као хармоникаш, ја у хору, свјетски познатом у то вријеме "Дјевојке са Неретве", наступали смо лијепо, пристојно обучени, нико није излазио пред људе гологуз, таман посла. Можда ћете рећи, ма сада је такво вријеме. Али ни ту не бисте били у праву, јер, од мене се роди кћерка Ирина, славна рокерица, давали су јој разне надимке од "наша Јанице Јоплин", до „краљице роцка“, гради каријеру исто година као и ви, али никада није изашла на позорницу голишава и гологуза, једноставно зна пјевати, узме микрофон и пјева.

Драганова кћерка Џиџа, драга дјевојка, од добрих родитеља васпитана, такођер је пјевачица. Лијепо пјева, гради каријеру полако, али сигурно. Не чух и невидјех још да се бацака по позорници или пред телевизијским камерама полуобучена или готово гола. Ето и тако може, када се зна радити свој посао.

Немојте ми замјерити молим вас што вам спочитавам облачење и непристојно понашање према другима, по годинама, могла сам вас родити, млађа сте од мог сина, и сама сте родитељка, колико знам имате двоје дјеце. Помислите, како ће за коју годину ваша дјеца да се осјећају када крену у школе, када их сустигне пубертет, када вам је све блам и свега сте стидите, а школски другари им почну с мобитела пуштати ваше гологузе снимке. Бит ће то страшно. Треба објаснити дјеци зашто је то било потребно или је заправо потпуно непотребно.... Морат ћете се с тим носити. Можете остати "муњени" након тога, а ваша дјечица након тих шокова као "са летвом" у глави.

Каријера, новац, популарност, све то пролази, праве вриједности остају, видите како се ја с поносом сјећам мојих и Драганових родитеља, а богме и мог друга Драгана, који изгради каријеру паметно и озбиљно. С дубоким поштовањем и покривених стидних мјеста дружите се са тим човјеком за оним столом жирија, гдје вас посао и судбина спојише. И не вријеђајте младе људе који покушавају остварити свој сан, свјетла позорнице се угасе, а ружне ријечи заувијек остају у њиховим младим, повријеђеним срцима.

С поштовањем, Мирјана Капетановић, књижевница из Коњица, БиХ

 

П.С. Да, у вези вашег великог поноса на поријекло, није ти шала, београдско, ево шта о вашем уваженом поријеклу пише у „Поријеклу породица“:

Знате ли порекло презимена једне од најпопуларнијих певачица с наших простора? Иако рођена Београђанка, презиме Јелене Карлеуше потиче из Лике. Било га је у местима Брлог, Личка Јесеница, Срб и још неким.Подаци сајта порекло.рс указују на то да носиоци презимена Карлеуша славе Светог Илију.Према Загорки Вавић Грос, ауторки књиге "Презимена су чувари нашег језика", презиме Карлеуша је настало од надимка које је постојало у западним крајевима. Она порекло овог презимена тумачи на следећи начин:

"Изводи се од придева карласт што значи дуге, замршене (чупаве) ненеговане косе и употребљава се у кајкавском наречју хрватског језика, а има га и у словеначком. У словеначком речнику је објашњена реч карле немачком синтагмом ланге хааре, што значи дуга коса. Суфикс – уша се употребљава за грађење именица које значе женску особу са извесним манама (има пежоративно значење: мудраруша, аљкавуша, спонзоруша). Реч карлеуша је значила жену са дугом, замршеном, неопраном косом, а касније је стицајем неких околности (које нама нису познате) постале презиме".

(Курир)