Вилсон: Имамо алат, а сад да изградимо Партизанову кућу!

“Џиле нам је донео искуство. Ја сам уживао и у раду са Пером Божићем, његово искуство играчко ми је значило доста. Са друге стране, када је дошао Џиле некако се променила и атмосфера. Рекао нам је одмах: ’Радите то, то и то!’. Сви су одмах разумели. Свако има своју улогу, труди се да максимално помогне екипи“, објаснио је плејмејкер црно-белих!

Кошарка 10.02.2016 | 10:20

Од Задра до Задра. Иста екипа – Партизан, исти играч – Џамар Вилсон, само што су се сада ствари ипак промениле у односу на новембар прошле године. Амерички плејмејкер дебитовао је за црно-беле против Далматинаца.

Вилсон сада игра много боље него што је то радио у првим утакмицама по доласку у београдски клуб, али се добро сећа меча у хали Крешимир Ћосић.

“Био сам баш лош на тој утакмици, иако је Партизан одиграо сасвим пристојно. Могли смо да добијемо, али је Задар на крају ипак био бољи. Сећам се да сам после само два дана тренинга са екипом путовао 12 сати аутобусом до Задра. То ми је била прва недеља у клубу, рекао је Вилсон.

Бољи резултати клуба у последње време поклопили су се са променама на клупи. У последња четири меча, Партизан је савладао Цибону, Крку и Црвену звезда, а изгубио је од лидера Будућности.

“Џиле нам је донео искуство. Ја сам уживао и у раду са Пером Божићем, његово искуство играчко ми је значило доста. Са друге стране, када је дошао Џиле некако се променила и атмосфера. Рекао нам је одмах: ’Радите то, то и то!’. Сви су одмах разумели. Свако има своју улогу, труди се да максимално помогне екипи“, објаснио је Вилсон.

Како су пролазили време и утакмице, Американац са финским пасошем је подизао форму, а сада је, уз крилног центра Кевина Џоунса, најбољи стрелац у екипи.

“Кад сам дошао био сам ван ритма, без утакмица и тек се опоравио од повреде, играо сам са бандажом на десној руци. Многе ствари су биле тешке. Али, уместо да се жалиш, мораш да наставиш да радиш, знао сам шта могу, тренирао. Имао сам подршку саиграча, ствари су кренули на боље. Сада побеђујемо, навикли смо се једни на друге“, казао је Партизанов плејмејкер.

Посебно добру партију Вилсон је пружио у победи над Црвеном звездом, када је у другом полувремену шутирао готово без промашај.

“У највећем делу каријере увек сам био најбољи стрелац, играо под притиском и тада сам, по правилу био најбољи. Једноставно, то су прилике које вам се не пружају често, тако је било и на Европском првенству“, каже он.

Вилсон каже да је на тој утакмици био одушевљен афмосфером у Пиониру и подршком коју су пружили навијачи Партизана.

“То је била највећа утакмица коју сам играо у досадашњој каријери и најбоља подршка коју сам видео. Можете да осетите срце сваког навијача на таквој утакмици, рекли су ми да је осећај неописив. Најежио сам се чим сам истрчао на терен и чуо хук са трибина. Необјашњиво, али истовремено осећате се срећним што сте ту баш у поменутом тренутку и играте за људе који вас подржавају са толико страсти и емоција. И значите им нешто, иако не долазите из исте културе. Има нешто у том ривалитету, што те утакмице чини посебним, велики је улог, између осталог то је и питање поноса“, сликовито је објаснио.

У последњих неколико мечева Партизанов плејмејкер се истакао и атрактивним потезима, а против Металца је многе изненадио и закуцавањем.

“Током припрема стичеш снагу и то је оно што ми је недостајало на почетку сезоне. Ипак, током каријере сам доста ствари успевао да урадим на терену захваљујући физичкој припремљености и спретности. Људи се успавају кад ме чувају па могу да их закуцам (хаха)... Надам се да ће бити још тога до краја сезоне. Лукав сам, чекам прави тренутак, чекам да спусте гард, поготово ови високи играчи и онда их ухватим неспремне“, поручио је за крај Вилсон.