"Сретење": Шта носи овај историјски сусрет?

Да ли ће се папа и Кирил молити заједно, како ће њихов састанак утицати на цркву, и да ли је на помолу “велико примирје”, сазнаћемо 12. фебруара - на дан када ће се исписати нове странице историје...

Свијет 07.02.2016 | 19:56

Светом је као бомба одјекнула вест из Ватикана – Св. Столица је званично саопштила да ће се поглавар Римокатоличке цркве папа Фрања срести с патријархом московским и све Русије Кирилом. У исто време и московски патријархат је обнародовао ову вест.

Наиме, од успостављања Московске патријаршије 1589. под крилатицом “Москва- трећи Рим”, ова два поглавара нису се срела ни једном. Ово ће бити први пут.

Треба разумети положај руског патријарха у православном свету, како би се боље схватила синтагма “први пут у историји”. Не само хронолошки, већ историјско-политичко-богословски овај сусрет је значајан за свет, не само хришћане.

Највећи анимозитет у православном свету је управо између Московске и Цариградске патријаршије; не треба сметнути с ума да је Руска црква (када кажемо “Руска црква” треба бити обазрив и не склизнути у јерес етнофилетизма) на свом историјском почетку покрштавања била под јурисдикцијом Цариградске (Васељенске) патријаршије.

Свакако да је “број 1” у православном свету управо Васељенски патријарх (тренутно Вартоломеј И), који је по православном учењу само “први међу једнакима”, и нема никакву власт над осталим помесним православним црквама, већ само “првенство части”.

Први сусрет у Хавани 

Папа ће бити у својој посети Мексику (12-18. фебруара), а руски поглавар у посети Латинској Америци (од 11. до 22. фебруара посетиће Кубу, Парагвај и Бразил). Овај историјски сусрет догодиће се на територији (комунистичке сиц!) Кубе, у петак 12.02.2016, на дан када Православна црква молитвено прославља Св. Три Јерарха као и Св. Иполита Римског, а два дана уочи великог Господњег празника – Сретења. Сусрет ће бити на међународном аеродрому “Јосе Марти” у Хавани, у 14.15. Кирил ће стићи у Хавану дан раније, као и кардинал Курт Кох, председник Конгрегације за јединство хришћана.

Улогу највећих ривала у данашњем православном свету им је доделила историја, политичко-црквено гледано, иако руској цркви припада место број пет (по диптиху православне цркве -после цариградске, александријске, антиохијске и јерусалимске патријаршије).

Међутим, “пети патријарх” (Московски) се данас сматра најутицајнијим у православљу, баш због своје геополитичке улоге, јер је Русија увек била светска велесила, а сведоци смо њене данашње улоге на светској сцени, када је државни врх (Путин) у сагласју са Црквом.

Црквено гледано, Москва је себе увек сматрала последњим бедемом православља, након пада Цариграда (1453) и након тога се јавља теорија “Москва - трећи Рим” (подсетимо, “другим Римом” је сматран управо Константинопољ – Цариград).

С друге стране, католички поглавар се више пута сусретао са “првим међу једнакима”.

Свакако да је најбитнији датум након Велике шизме (1054) 07.12.1965. када је, у предвечерје Другог ватиканског концила, скинута анатема. Папа Павле ВИ у катедрали Светог Петра у Риму и васељенски патријарх Атинагора И у Патријаршијској катедрали у Истанбулу су скинули анатему.

Овом историјском чину је претходио чувени сусрет двојице првојерарха у Јерусалиму (јануар 1964).

Након тога, било је преко 15 сусрета папе и васељенског патријарха, у Јерусалиму, Риму, Истанбулу или неком другом месту. Неки од значајнијих сусрета су били када је папа Јован Павле ИИ дошао у посету Истанбулу и васељенском патријарху Димитрију, на празник Св. Андреја Првозваног (Цариградска патријаршија слави овог Апостола јер је он њен оснивач).

Од тада постоји традиција да представник Цариградске цркве (патријарх или неко од високих званичника) посети Рим на празник Светог апостола Петра, првог епископа Рима, и да представник Римске цркве (папа или високи званичник) посети Истанбул на празник Св. Андреја (апостоли Св. Андреј Првозвани и Св. Петар су рођена браћа).

Од званичних сусрета двојице поглавара вредно је поменути присуство Вартоломеја сахрани Јована Павла ИИ, затим присуство Вартоломеја Синоду бискупа (у Сикстинској капели, на позив Бенедикта XВИ), присуство Вартоломеја устоличењу Фрање И, као и последњи сусрет у Истанбулу, када је папа затражио благослов и пољубио руку васељенском патријарху, што је, свакако, историјски преседан.

Садашњи папа Фрања својим наступом је свакако поправио имиџ Цркве. Он је први латиноамерички папа, први језуитски папа, први после више од хиљаду година који није рођен у Европи и први који је узео име Светог Фрање Асишког.

“Папа је човек који се смеје, плаче, мирно спава и има пријатеље као и свако други”, рекао је у једном интервјуу (Коријера дела сера, март 2014) овај црквени поглавар који је постао “први” и по томе што је пристао на селфи с омладином.

Довољно је сетити се његових изјава “Ко сам ја да им судим” (мислећи на хомосексуалце), затим да ће Бог опростити атеистима што не верују ако имају чисту савест и сличан имиџ овог “сиромашног папе” је допринео отварању врата (Католичке) цркве свету, сиромашнима, омладини...

У свом понтификату ће за недељу дана имати још један значајан догађај - први папа који се сусрео с руским патријархом.

У светлу тренутне историјско-црквено-политичке ситуације, наравно да се поставља питање зашто баш сада овај сусрет?

Познаваоцима црквених прилика ово саопштење није никако страно. Папа Јован Павле ИИ (велики борац против комунизма) је за време свог понтификата изразио више пута жељу да посети Русију.

У саопштењу Московске патријаршије, митрополит Иларион (председник Одељења спољних црквених односа РПЦ, функција на којој је раније био садашњи патријарх Кирил) је рекао да су у периоду 1996-1997. вођени преговори око сусрета папе Јована Павла ИИ и руског патријарха Алексеја ИИ, али су ти преговори заустављени, пре свега због проблема са гркокатолицима.

Наравно, поврх свега, ту је и напета ситуација у Украјини. У свету дипломатских активности, Путин је 2013. посетио папу Фрању, разговарајући о сиријској кризи, када је Путин почео да се поставља као заштитник хришћана на Блиском Истоку. Тада је митр.

Иларион рекао да је могућ скори сусрет папе и руског патријарха али на неутралном терену (Аустрија или Мађарска).

Папа и Путин су се поново срели 2015, разговарајући о сиријској и украјинској кризи.

Одговор на питање “зашто ће се поглавари састати баш сада“ је геополитичке, али и црквене природе.

Папа жели да се и преко овог сусрета наметне као лидер у решавању криза и поруци мира.

Целу ову годину је благословио као “Годину милосрђа”, где жели Цркву да отвори ка свету, да Црква буде сведок милосрђа.

Сетимо се да је папа посетио Кубу септембра 2015. (тада се срео и са Фиделом Кастром) и омогућио отопљавање односа између Кубе и САД још од времена Хладног рата. Такође, понтиф је изразио жељу да посети и Кину, а томе може да му помогне Русија, геополитички гледано.

Русија, с друге стране, жели да се отме изолацији запада (ЕУ, НАТО, САД), да се постави као фактор стабилности на Блиском Истоку, па у Ватикану тражи савезника. Сам Владимир Путин је и раније више пута био гост Ватикана.

Руски патријарх, незванично “број 1” у православљу (иако смо рекли да је по диптиху тек пети), жели да учврсти свој ауторитет православног лидера. Руска црква броји 2/3 свих православних хришћана (којих има око 300 милиона у свету, за разлику од католика којих има више од једне милијарде).

Такође, не треба заборавити да свој ауторитет Кирил жели да потврди и пред најављени Свеправославни Сабор на Криту (јун 2016).

Сагледавши ситуацију, можемо да кажемо да је отопљавање односа Ватикана и Москве почело још с избором Кирила за руског првојерарха (01.фебруара прославио седам година на трону), а у светлу напретка дијалога Православне и Католичке цркве, са имиџом “отвореног” папе, спремног на компромис и сарадњу са свима.

У духу апостолске, братске љубави, и папа и руски патријарх позивају хришћане на молитву уочи овог сусрета, који ће се остварити “Божијом милошћу”.

Симболика, свакако, јесте и празник тог дана (у православном црквеном календару тада се прослављају Св.Три Јерарха као и Св.И полит Римски). Света Три Јерарха су, заправо, првојерарси Цркве из ИВ века, Св. Јован Златоусти (цариградски патријарх), Св. Григорије Богослов (цариградски архиепископ) и Св. Василије Велики (епископ Кесарије, Мала Азија), а Св. Иполит је био епископ Рима у ИИИ веку.

Сви они су својим чињењем оставили неизбрисив траг хришћанске љубави и потоњим и садашњим поглаварима постали образац не само црквене дипломатије, учења већ, пре свега, благодатне и божанске љубави, кроз коју сви постајемо “Једно у Богу”.

У 11. веку није се придавао велики значај међусобној анатеми константинопољске и римске цркве. Као што је историја показала значај тих немилих догађаја, тако ће и сада показати да ли је ово почетак краја (шизме) или крај почетка (уводне фазе, за неке нове међународне односе).

На крају, она увек победи - магистра витае ест!

Извор: Мондо.рс