Неизвјесна исплата старе девизне штедње

У овом тренутку је неизвјесно када ће Словенија почети са исплатом старе девизне штедње Љубљанске банке штедишама из ФБиХ, иако је БиХ испунила обавезе како би се имплементирала пресуда Европског суда за људска права у Стразбуру. Потврђено је ово "Независним" у петак у Удружењу девизних штедиша Федерације БиХ и у Министарству финансија ФБиХ.

Босна и Херцеговина 06.02.2016 | 12:40

Од 230.000 штедиша из БиХ и Хрватске који од Љубљанске банке потражују око 385 милиона евра и од 1. децембра 2015. године подносе захтјеве за поврат уштеђеног новца до распада некадашње СФРЈ, њих 130.000 из БиХ који потражују око 250 милиона евра, по свему судећи неће моћи још неко вријеме рачунати на исплате.

Како нам је речено, Словенија тренутно обрађује захтјеве из Хрватске, позивајући се на "Одгоду одлучивања до добијања података" када је БиХ у питању, односно примјену Закона о начину извршења пресуде Европског суда за људска права у Стразбуру.

У члана 21. овог документа прецизирано је да министар финансија у "Службеном листу Словеније" и на страници Фонда, односно Склада за насљедство, објављује датум добијања неопходних података из Сарајева.

"Не знам зашто то још није учињено. Због чега и ко манипулише или одгађа, односно код кога је достављена документација, али нас што се тиче, испуњене су све обавезе", нагласио је Самир Бакић, помоћник министра финансија ФБиХ за управљање дугом.

Иако то већ имају од 1998. године, односно 2004. године, подаци о кориштењу у приватизацији и цјелокупним депозитима код Љубљанске банке, достављени су Словенији и у јуну 2015. године, након пресуде Европског суда за људска права у Стразбуру, којом је најзад и доказано све што је било неопходно, како би новац коначно био исплаћен.

"У јулу 2015. године Словенија је требало да има све спремно да се почне с примјеном пресуде која је недвојбено јасна. Од тада је прошло више од шест мјесеци. Они се позивају на закон Словеније, стављајући га изнад пресуде Европског суда.

Осим тога, један значајан дио штедиша је трајно оштећен, јер им се оспорава право на поврат, ако је њихова штедња била пренесена на јединствени рачун грађана, иако није потрошена у приватизацији", каже за "Независне" Моника Мијић, представница Савјета министара БиХ пред Европским судом за људска права у Стразбуру, оцјењујући ову ситуацију "куповином времена".

О поврату новца за ових 5.000 штедиша из БиХ, делегације Народне скупштине РС, Парламента ФБиХ и Скупштине Брчко дистрикта разговарале су у петак у Љубљани с Бојаном Муршиц и Приможом Хајнцом, потпредсједницима Парламента Словеније.

За њих, али и све остале, како додаје Мијићева, нове тужбе су могућност, што је са друге стране за Амилу Омерсофтић, предсједницу Удружења штедиша ФБиХ, неприхватљиво.

"Ми не можемо ни мислити о тужбама, ако БиХ пред Комитетом министара Савјета Европе прешути ситуацију грубе дискриминације, с обзиром на то да се ова ставка закона односи само на нас из БиХ с простора бивше Југославије", напомиње она.

Из надлежног ресора у Словенији, односно Склада за насљедство, до краја радног дана у петак нисмо добили одговор на питања која смо им доставили.

Нема везе са РС

Светозар Нишић, предсједник Савеза за поврат старе девизне штедње БиХ и дијаспоре, у петак нам се није јављао на телефон, док Амила Омерсофтић тврди да овај застој нема везе са 40.000 штедиша из РС.

Извор: НН