ЈАТ: Међу отетим био и Жарко Лаушевић

Жарко Лаушевић, Миша Јанкетић, Марко Николић, а према неким изворима, неколико деценија прије њих, чак и Иво Андрић, били су жртве отмица у ваздуху које су се десиле у авионима ЈАТ-а средином прошлог вијека.

Србија 04.02.2016 | 08:20

Приче о овим отмицама чуване су у вријеме СФРЈ под дебелим велом тајне, због чега о њима данас постоји јако мало података или се једноставно за њих ни не зна.

Зато их је ваздухопловни инжењер у пензији Чедомир Крунић годинама истраживао и сада за 24сата.рс открива да се поуздано зна за бар осам отмица.

Најпознатија и највећа, према његовим ријечима, јесте отмица Јатовог "боинга 727" у којем су били великани југословенског глумишта Марко Николић, Жарко Лаушевић, Миша Јанкетић, комплетан фудбалски клуб "Будућност", хероји из Другог свјетског рата Божо Лазаревић и Милан Шијан...

„Након укрцавања 97 путника у тадашњем Титограду, 26. септембра 1981. авион је отет. У току лета била су три наоружана отимача, који су имали сараднике међу путницима.

Након слетања у Атину, авион се упутио са пуним резервоаром ка Израелу, где су наишли на отпор. Промена плана их је присилила да слете на Кипар, када је један од путника изазвао пожар у летелици.

Настала је општа паника, што су искористили путници и посада да се ослободе. Херој који је авион вратио безбедно у Београд јесте Љубомир Зекавина“, каже овај ваздухопловни инжењер.

Свој циљ да се домогну Јужноафричке Републике нису остварили. Након 33 године од киднаповања авиона, један од отимача Боривоје Јелић, сусрео се са глумцем Марком Николићем и од њега затражио опроштај, а све то је забиљежила камера емисије "Досије".

Тада је откривено и да су Изрелци одбројавали до команде да авиони ловци, који су летјели са обе стране отете летјелице, оборе авион. Стали су у посљедњој секунди.

Многи подаци су толико прикривени и удаљени од очију јавности да обични људи и не могу баш толико да задиру у њихову дубину, а како каже Крунић, још пет отмица је забележено.

„Авион 553, који је летео на релацији Љубљана-Београд, отет је 17. октобра 1951. Након полетања, изненадно је преусмерен за Цирих, где је капетан Милан Бјелановић затражио азил. Он је у летачкој књизи написао "одлазак у бекство". Истог дана, капетан Миливоје Арсенијевић је управљао авионом на релацији Загреб-Београд, али је и он усмерио лет за Цирих из истог разлога“, прича Крунић.

Највише отмица авиона и принудна слетања су убједљиво била за Бари у Италији, а разлог за то је, каже Крунић, његова близина нашој земљи.

„Током вожње пилота Здравка Пудара, који је летео на релацији Сарајево- Београд, један од капетана у авиону, који је био на завидној функцији, преузео је команду и слетео у Бари. Пилот Пудар је након тога успешно вратио авион и путнике у Београд. Након тога, 27. јуна 1952., група отмичара је навела авион да принудно слети у Италију. Постоје подаци да је на том лету био Иво Андрић, али и многи други академици“, објашњава ваздухопловни инжењер.

Од осталих познатих отмица ту је и лет Тиват-Београд, за који се не зна када се тачно десио, али се зна да је преусмјерен за Анкону. На истој релацији су 1957. и 1959. године два авиона преусмјерена за Бар.

НН