Прва струја из приватне термоелектране у БиХ

Један од највећих енергетских пројеката у БиХ, али и регији, почиње да се остварује. Прва приватна термоелектрана у БиХ – ТЕ Станари – дистрибуирала је прве количине електричне енергије у мрежу.

Босна и Херцеговина 01.02.2016 | 22:41

Почетком јануара, из управе Енергy Финанциг Теам-а (ЕФТ) из Лондона, иначе власника ТЕ Станари,  саопшено је како је та нова електрана започела прву синхронизацију са енергетском мрежом БиХ. Синхронизација је, како је саопшено, "протекла према плану, без икаквих проблема за мрежу или за електрану, а првог дана тестирања испоручено је 420 МWх електричне енергије". На тај начин започела је финална тест фаза која ће потрајати неколико мјесеци.

 

"Пробни рад и тестирање опреме је у прве три недјеље јануара изведено са не више од 50 одсто капацитета", објаснио је Саво Мирковић, технички директор ТЕ Станари за "Дојче Веле". За то вријеме, додао је, биће снимљени евентуални недостаци, а потом се тестирање наставља на 75 одсто, а затим и на 100 одсто капацитета.

"Када се докажу све тражене перформансе, тек тада почиње комерцијална производња, а што очекујемо у другој половини 2016. године", каже Мирковић. Инсталирана снага ТЕ Станари, коју је по систему 'кључ у руке' изградила водећа свјетска компанија у области енергетике – кинески Донгфанг Елецтриц Цорпоратион, додаје он, је 300 МW, а једна од карактеристика је и сагоријевање угља у котлу са флуидизираним слојем, што је новина у ширем окружењу. Друга специфичност је расхладни систем, односно ваздухом хлађени кондензатор. У нову електрану уграђена су најсевременија постројења и опрема произвођача попут Сиеменса, Сцхнеидера, АББ-а.

Оживљавање рудника Станари

У пројекат поновног покретања рудника лигнита у Станарима и изградње модерне термоелектране, који је започео прије више од 10 година, ЕФТ је уложио око 560 милиона евра, чинећи га највећом инвестицијом у енергетски сектор у БиХ још од распада бивше државе.

Вук Хамовић, власник ЕФТ групације

"Наша идеја је од почетка била да улажемо у сектор енергетике и да градимо генераторе струје за наш трговачки портфолио. Када смо прије 10 година дошли у Станаре, рудник је био у стечају већ другу годину, производња обустављена, а опрема потпуно девастирана", каже за Дојче Веле Вук Хамовић, власник и директор ЕФТ-а. Довођењем екипе стручњака и потребним улагањима, додаје да је "створено је профитабилно предузеће од којег сви имају користи". "Сада у руднику ради око 600 рудара, са платама знатно већим од просјека, а које примају на вријеме. Држава и локална заједница убиру порезе и доприносе, а и ми у ЕФТ-у смо задовољни профитом који остварујемо", тврди Хамовић.

Задовољан је и потенцијалима рудника у Станарима: "Око 100 милиона тона доказаних резерви угља нису велике количине. На примјер, резерве на Косову се мјере милијардама тона. Ипак, тих стотинак милиона тона дозвољавају оваквој електрани да ради 30-40 година, а да при томе обезбјеђује и довољне количине угља за продају онима који су га и до сада користили и којима је неопходан."

Душан Панић, начелник Станара, најмлађе општине у држави

Поновно покретање рудника лигнита у Станарима, те изградња модерне термоелектране, на својеврстан начин удахнули су и нови живот Станарима. Душан Панић, начелник најмлађе општине у држави, старе тек годину дана, изузетно је задовољан присуством ЕФТ-а.

Каже да главну окосницу привреде Станара чини управо та групација. "Више од 70 одсто прихода долази од ЕФТ-а. Ради се о концесионим накнадама по тони угља, те удјела од продаје струје, што укупно износи неких 4.8 милиона КМ годишње", тврди Панић, што је свакако значајан приход за општину са нешто више од 7,5 хиљада становника. Специфична је била и присутност стотина Кинеза, радника Донгфанга, који су радили на изградњи електране. Панић каже да су јако занимљиви, малих прохтјева, а спремних да раде много. Једини проблем с њима, тврди начелник, била је комуникација. Будући да су радови довршени, у Станарима је остало још јако мало Кинеза, а већина је прешла да ради на новом пројекту у Лукавцу.

Кинески радник компаније Донгфанг Елецтриц Цорпоратион обавља завршне послове, пред пробни рад електране

Околина - угрожена или не?

Тренутно је у руднику и термоелектрани запослено нешто више од 600 људи, а тај ће број до краја године премашити 900. Панић је увјерен да нова термоелектрана неће бити пријетња животном окружењу добојске регије и шире. Каже да он лично, али и становници Станара вјерују у "високе еколошке стандарде ТЕ Станари", подсјећајући на уговорене обавезе ЕФТ-а у погледу поштовања релевантних ЕУ директива.

Тако, ипак, не мисле бројна удружења за заштиту животне средине. Центар за животну средину (ЦЗЗС) из Бање Луке годинама упозорава да би термоелектране у БиХ, укључујући и ново постројење у Станарима, могле знатно угрозити околину, али и напредак државе ка Европској унији, а због неусклађености еколошких стандарда термоелектрана с прописима Енергетске заједнице.

Рад на резервама угља за електрану

Разлога за забринутост о питању екологије, бар што се Станара тиче, нема, тврди технички директор Саво Мирковић.

"Карактеристика нашег угља из Станара је мали садржај сумпора – од 0,13% одсто, као и мали садржај пепела од не више од 10 одсто у просјеку. Димњак је висок 150 метара и опремљен је софистицираним сензорима који биљеже све промјене у количини полутаната. Све је урађено у складу с директивом ЕУ, емисија граничних вриједности је око 200 мг сумпорних оксида по кубном метру гаса, азотних оксида такође и пепела мање од 30 мг", објашњава Мирковић.

Додаје да је још једна карактеристика нове електране и изузетно мала потрошња воде, од неких 80 кубних метара на сат, за разлику од класичних термоелектрана, које у расхладним торњевима користе више од 1.000 кубних метара воде по сату, па су им и испарења у атмосферу неупоредиво већа и могу утицати на климу.

Политичке конотације - проблеми, интереси и штета

Еколошка питања нису била и једини проблем. У пројекат се својевремено умијешала и политика, што је битно отежало и временски одужило реализацију пројекта. Проблем је првенствено био у томе, како сматра Вук Хамовић, што је трговина електричном енергијом у овом поднебљу, гдје је струју традиционално контролисала искључиво држава, била потпуно непозната и тешко разумљива прича. Из тог несхватања и неразумијевања карактера посла с једне стране и релативно великог обима посла за приватну фирму с друге стране, додаје Хамовић, "генерисана је сумња да нешто ту није у реду".

Комплекс ТЕ Станари, прве приватне електране у БиХ

"Напад је био појачан тиме што је (у то вријеме високи представник међународне заједнице) Паддy Асхдоwн имао политичку агенду да смањи утицај националних странака, прије свега СДС-а, тада најјаче странке у Републици Српској. Пошто је видио Електропривреду као један од главних извора економске подлоге за СДС, онда је требало смијенити и тадашње руководство Електропривреде Републике Српске. Да би оправдао те смјене, није могао рећи да их смјењује зато што су СДС, већ зато што су корумпирани", каже Хамовић. Објашњава да се ЕФТ, као највећи трговински партнер Електропривреде РС тада "нашао у позицији онога који је корумпирао".

Слиједиле су године истраживања које су показале да бивши високи представник није био у праву, а све оптужбе против ЕФТ-а су одбачене.

"Пројекат ТЕ Станари је реализован без обзира на репутационе проблеме које смо претрпјели као колатералну штету због различитих политичких интереса, а ЕФТ је постао доминантан трговац електричном енергијом у региону", закључује Хамовић.

Каже да намјерава наставити ширити послове у регији. "Размишљамо о бар 10 пројеката. Ако се не размишља о новим пројектима, иде се низбрдо."

(Дојче Веле)