Крајишки нефролог лијечи Лозничане и поезијом

„Јесам ли све урадио? Да ли се могло учинити још да спречим, залечим и умањим бол?“ Ово питање безброј пута, како каже постављао је и данас поставља себи у лекарској каријери дугој више од три и по деценије угледни лознички лекар др Ненад Зец, нефролог, који даноноћно с особљем бди над око 90 пацијената који долазе на дијализу, 24 оних који су трансплантирани и мноштвом других које муче бубрези, не само у лозничком, већ у малозворничком, љубовијском и крупањском крају.

Србија 29.01.2016 | 14:23
Крајишки нефролог лијечи Лозничане и поезијом

Врсни лекар је збирку песама „Речи љубави“ даровао својим пацијентима. Њено објављивање представљало је значајан културни догађај у завичају Вука Караџића. Књига ће бити и у рукама многих гостију Вуковог сабора, манифестације која је јуче почела у Лозници.

На челу је Одсека за нефрологију Интерног одељења Опште болнице у Лозници, једном од оних где су сачуване древне вредности, врлине и строго поштовање Хипократове заклетве. Личним угледом, пажњом, разговором у готово свако доба, дао је велики допринос што је, у Вуковом крају, сада број оних који су потписали донорске картице већи од 300, а та „армија“, како каже, дивних, хуманих и људи који имају осећај за муку других, непрестано расте.

Са особљем које га поштује и цени не само као шефа, већ снажну и драгу личност, у тренуцима задовољства, али и оним горким кад спаса није било, др Зец је, како каже, „из себе износио мисли, које су се, често, на несвакидашњи начин претварале у поезију“. Како је време пролазило почео је да их бележи, па је тако изнедрио збирку песама „Речи љубави“, чији је издавач Библиотека Вуковог завичаја, краја у који је аутор дошао из родног села Кућишта у крају Стригови, поред Босанско-Козарске Дубице у Републици Српској, одакле је из родног дома понео људску топлину, речи које знају да буду више од лека, а ево сада, како се испоставило, и оне које чине поезију коју је испиао на екавици и ијекавици, на ћирилици и латиници.

"Ијекавицу је посисао са мајчиним млеком, упијао у раним школским данима, али живи и ради једној језичкој средини којој се социјално и професионално прилагодио и која користи екавицу", каже  Милован Радивојевић, професор, рецензент књиге, која ће бити представљена и на левој и на десној обали Дрине, а прва станица је Угљевик.

Уз лечење пацијента, таленат за поезију показала је и колегиница Др Зеца - др Зорка Дишић, специјалиста интерне медицине, која је објавила збирку песама, која врви од емоција и лепих стихова. То је ново културно освежење не само за Интерно одељење лозничке болнице на ком раде.

В. Митрић

Коментари / 2

Оставите коментар
Name

***

29.01.2016 13:48

Поезија сваком прија, ко је воли тог не боли...

ОДГОВОРИТЕ
Name

Бојан

30.01.2016 11:42

Без чега поезија не може, то је живот и смрт: без чега живот и смрт не вриједе, то је поезија. – Исидора Секулић

ОДГОВОРИТЕ