Финанциал Тимес: Путин пушта Асада низ воду

Британски Финанциал Тимес, позивајући се на двојицу високих сарадника западних обавештајних служби, објавио је да је председник Русије Владимир Путин затражио од председника Сирија Башара ал-Асада да поднесе оставку. ТАСС је одбацио те извештаје кратком репликом Дмитрија Пескова, Путиновог секретара за штампу: "Не, није тачно".

Свијет 27.01.2016 | 09:07

Према наводима Финанциал Тимес-а, бивши шеф Обавештајног одељења Генералштаба Оружаних снага Руске Федерације, Игор Сергун, крајем прошле године путовао је у Сирију како би предао лични Путинов захтев Асаду.

Извор листа саопштава да је Асад, наводно, рекао да је немогућ развој односа између Сирије и Русије без његове одлучујуће улоге. Након тога, Игор Сергун нагло је преминуо 3. јануара. Према званичној верзији, преминуо је од срчаног удара у својој викендици.

Међутим, извор америчке обавештајно-аналитичке компаније Стратфор, коју на Западу називају "ЦИА у сенци", изјавио је да је Сергун умро 1. јануара у Либану.

Каква може да буде стратегија Владимира Путина у Сирији у блиској будућности и колико реалне могу да буду информације Финанциал Тимеса и Стратфора – о томе за Руски сервис РСЕ говори Александар Гарин, политолог и професор Европског центра за стратешка истраживања "Џорџ Маршал" у Немачкој.

Гарин: Може се претпоставити да је Путин затражио од Асада да се повуче, јер је председник Русије пре свега заинтересован да сачува у Сирији свој "водећи" положај, а како ће се звати "главни вођа" који ће да гарантује Русији војне базе и остало, то је мање важно. Асад није демократа који може да оде у пензију; он је вођа мафије, лидер великог клана. То је огромна пирамида! Он ће се борити за власт до самог краја, јер су у њега уложили сви који сада очајнички ратују зато што знају да ће да оду заједно с њим.

С друге стране, Путин има реални интерес, пре свега да сачува војне базе. Све ово подсећа на совјетски рат у Авганистану. Деценије напора совјетске, а касније руске дипломатије сводиле су се на то да се неке области држе под каквом- таквом контролом. Као и својевремено у Авганистану, кад се Политбиро уплашио да ће нови афганистански режим да се удаљи од СССР-а, донета је одлука да се тамо упути војска.

Путин је сачувао неко парче земље у Сирији, а пропагандно покриће било му је то што је он тобоже стао на чело неке нове коалиције против (у Русији забрањене) Исламске државе Ирака и Леванта (ИДИЛ). Међутим, то није могао да "прода" никоме, јер Русија, фактички, бомбардује све који су против Асада.

Шта му остаје сада, кад се уверио да су његове акције контрапродуктивне и да се заглавио у рату на страни шиита против већинских сунита. Може само да снизи степен апсолутне подршке Асадовом режиму. Нема шансе да било ко седне за исти сто с Асадом. Због тога би се могло претпоставити да ће Путин почети да полагано напушта Асада. Али, његов циљ је да сачува онај клан који му гарантује "базу". Тако је било и у Либији.

Док је Моамер Гадафи био пријатељ Русије, постојала је некаква перспектива за стратешке трговинске уговоре, за свакојаке заједничке пројекте и слично. И Москва и Гадафи држали су се до самог краја, а кад је Гадафи збачен, било је јасно да су пропале све могућности сарадње Русије и Либије, тако би отишла у дим и сарадња Сирије и Русије ако би Асадов режим сасвим пропао.

РСЕ: Симболична Асадова фигура много значи за руску унутрашњу употребу. А Руси, претпостављамо, не разумеју најбоље шта се збива у Сирији. Хоће ли евентуалну одлазак сиријског председника много нашкодити имиџу Владимира Путина у Русији?

Гарин: Оставка председника Асада као одрицање Николаја ИИ од власти? Повлачење "просвећеног" монарха или диктатора како би се, наводно, пружила прилика млађима и отворио пут за преговоре. Што да не? Руска ТВ пропаганда ће то урадити за пет минута! Ради се о томе да то не буде одлазак попут Гадафијевог, заједно с којим су отишли и односи између двеју земаља. Гадафи није отишао добровољно, убијен је у рату, на власти у Либији није остао нико од оних који су били повезани с Русијом. Ако Асад оде без војног пораза, то неће бити свргавање режима, већ "меко" повлачење с власти.

Многи диктатори покушавају да оду на тај начин, да се повлаче у други план у нади да ће се ипак одржати њихов клан, а да ће тиме и они сачувати своје интересе. Дакле, питање се своди на то како ће отићи Асад. Исто то односило би се, условно говорећи, и на Путина у случају кад би његово окружење изненада одлучило да се отараси свог вође, као што је било својевремено кад су у СССР-у срушили Хрушчова.

РСЕ: Може ли се и данашњим политичким и економским околностима, пре свега због појефтињења нафте и пада курса рубље, очекивати промена односа Кремља према сиријском питању?

Гарин: Првобитни став је у почетку био крајње једноставан. Он се сводио на то да су сви изузев Башара Асада "лоши" (односно исто тако лоши као Исламска држава Ирака и Леванта). Дакле, ако бомбардујемо оне који су против Асада, самим тим смо на челу "коалиције", и то делотворне и активне.

ИДИЛ је апсолутно зло. А ако смо против апсолутног зла, ми смо за апсолутно добро. Ипак, Путин није стигао далеко с тим објашњењем. Међутим, у једном је постигао успех: лидери демократских држава покушали су да покажу како предузимају све што је могуће не би ли на миран начин, путем преговора, побољшали ситуацију у Сирији. Другим речима, колико год лоше Путин изгледао у очима светских лидера, они су разговарали с њим о Сирији.

Међутим, једина могућност да Путин остане у Сирији своди се на то да ублажи свој став. Али он га не може ублажити до те мере да дозволи Асадов одлазак. То се мора урадити постепено. Први степен: "У реду, биће избори, али Асад ће бити један од кандидата!" Други степен: "У реду, биће избори, Асад се неће кандидовати, али он ће да броји гласове!" Трећи степен: "Асад неће да броји гласове, бројаће неки други људи, али из његовог клана". Четврти степен: "У реди, биће избори, Асадови људи неће бројати гласове, бројаће некаква комисија која заслужује поверење". И тако даље. Посматрано с те стране, може се рећи да Путин боље осећа реалност него раније.

Извор: РСЕ