У Бањалуци 522 кафе-бара и 21 ноћни клуб

Бањалука с разлогом носи етикету града пуног кафића и клубова који у њој ничу као гљиве послије кише, а само прошле године је отворено 113 нових угоститељских објеката, односно кафе-барова, и три ноћна клуба.

Република Српска 25.01.2016 | 11:00

У граду је, како кажу надлежни из Градске управе, регистровано више од 1.000 угоститељских објеката.

Према подацима Одјељења за привреду, активна су 522 кафе-бара, док је ноћних клубова укупно 21, што би неки прокоментарисали да је можда много за град од око 200.000 становника, али је чињеница да су многи кафићи дупке пуни, посебно викендом.

Због чега је овако велики број кафе-барова, Жељко Татић, предсједник Удружења радника угоститељства и туризма Републике Српске, образлаже недостатком идеја да се било шта друго ради и уколико неко има нешто новца, одлучује се улагати у угоститељство. Према његовим ријечима, на сваком ћошку се отварају нови локали, а то је грешка.

"Код нас једина привредна грана која ради јесте туризам и угоститељство, па 90 одсто људи говори: 'Хајде да отворим неку кафану.' И ту настаје проблем, јер реално, више и нема зараде јер су превелики намети и обавезе", говори Татић.

Додаје да се сваки дан затварају локали, а како каже, топ локали у Бањалуци на сваких годину дана мијењају власника.

Поред великог броја кафића, странцима и туристима који долазе у град највећу енигму представљају пуни кафићи у току радног времена.

"Мени овдје све одговара. Долазим због друштва, пријатеља и доброг провода, јер су цијене пића те које су за мене приступачне. Што се тиче кафића и клубова, за сваког има понешто и супер су опремљени", говори Боштјан С. из Словеније.

Угоститељи су углавном сагласни да је ово грана привреде која има потенцијал.

"Треба радити на презентацији и побољшању квалитета, јер смо јефтинији од Загреба и ближи од Београда, па можемо да квалитетом привучемо што више страних туриста, поготово из Словеније", говоре угоститељи.

Млађи Бањалучани сагласни су да би ноћни живот требало што боље искористити и покушати направити бренд, као што је то, на примјер, урадио Београд са сплавовима.

Из Туристичке организације града говоре да територијална позиција уз гостољубивост и љубазност сигурно доводе туристе, али да ипак у ноћном животу нисмо достигли ниво развијених градова из окружења.

"Не могу да кажем да имамо врхунски обликован ноћни живот. Треба ту још доста радити на обликовању садржаја и уређењу у правном смислу. Нисмо достигли ниво квалитета услуге као што то има један Београд", рекао је Остоја Барашин, директор Туристичке организације града.

Извор: НН