Робинзон се сели код часних сестара!

Милан Вуковић (64), бањалучки Робинзон из шумарка код универзитетског кампуса, који је током божићних празника преживио 16 сати под снијегом и кровом своје обрушене бараке, успјешно се опоравља, а ускоро ће добити личну карту да би остварио своја права.

Република Српска 24.01.2016 | 19:08

" Он је од 8. јануара у прихватној станици бањалучког Социјално-геријатријског центра (СГЦ). Тамо ће остати док не извади лична документа и ријеши мјесто пребивалишта у родном Прњавору да би остварио своја права. Наиме, пуни 65 година па постоји могућност да му матична општина плаћа смјештај у СГЦ-у ако се утврди да је радно неспособан. Иначе, поменута процедура јесте дуга, али је тако једино могуће системски дјеловати и на најбољи начин помоћи овом човјеку", каже група добрих људи која у сарадњи са стручњацима и службама из области социјалног рада брине о Вуковићу.

Право на пензију

Они откривају да ће Милан послије отпуста из прихватне станице СГЦ-а бити смјештен у заједници „Сестре Мајке Терезе", која већ 11 година помаже бескућницима, напуштеним и болесним људима у Бањалуци.

"Часне сестре из Гундулићеве улице прихватиле су да га приме док не оствари своја права и пензију на чему смо им јако захвални", наводе саговорници ПрессРС.ба.

За то вријеме, Вуковић потврђује да је већ путовао у Прњавор да извади личне документе.

"Помогли су ми моји добри људи и човјек из бањалучког Центра за социјални рад, који је задужен за мој случај. Ипак, шта се може, мораћу да идем још једном због промјене закона да бих у септембру ријешио и своје право на пензију коју сам зарадио у Србији. Уз то, пробаћу да остварим и права која имам као бивши ратни логораш у Зеници и борац Војске Републике Српске", истиче Милан.

Он скрушено додаје да је обишао остатке своје некадашње колибе и затекао пустош.

"Све је срушено, изроварено, пропало и разнесено. Покрали су све што је иоле вриједило. И тачке помоћу којих скупљам секундарне сировине од чије продаје живим. Туга и жалост након што сам тамо живио 15 година, све правио и на својим леђима вукао. Мацу Лелу, нажалост, нисам затекао, али рекли су ми да је жива и да се често врзма око остатака колибе", каже овај бескућник.

Трагична судбина

Подсјећамо, Милан је несрећу доживио 5. јануара око 22 часа када га је тежина срушеног крова импровизоване колибе и снијега толико притисла да није могао да се помакне. Дисао је кроз рупу коју је пробушио руком, да би га тек сљедећег дана око 15 часова од сигурне смрти спасао Перо Павловић из Бањалуке, који је одмах алармирао пријатеље, ватрогасце, полицију и хитну помоћ.

Иначе, Вуковић је рођен у Дренови код Прњавора у породици Петровић која га је с пет година дала на усвајање Вуковићима из Сремске Митровице у Србији гдје је својевремено као конобар служио и Тита. Са женом од које се растао имао је троје дјеце. Сина Предрага му је ждријебе убило копитом, кћерка Сузана је погинула у саобраћајној несрећи у Вуковару, а друга кћерка Слађана је удата и живи у Прњавору.

(ПрессРС.ба)